Sudeći prema izjavi srpskog premijera, sledećih mesec dana biće dani odluke za Srbiju. Vučić je u tom kontekstu istakao četiri ključne tačke: nestabilnost u regionu, katastrofalno teške razgovore Beograda i Prištine u Briselul, dolazak Angele Merkel, Srebrenicu.
Dramatičan ton obraćanja, nabrajanje ovih tačaka, pozivanje na jedinstvo ali isticanje 23. jula predviđenog za susret sa Prištinom, kao „dana D“ za Stevana Gajića istraživača na Institutu za evropsku studije je najava novih poniženja Srbije. Za političkog sociologa Milana Nikolića radi se o novim ucenama i pritiscima sa Zapada kojima će Srbija biti izložena.
„Njihova parola (Zapada) je da hoće da srede Balkan, da završe sa tim. Deo toga je i jedno, nažalost, loše i pogrešno viđenje nas — Srbije i Srba, gde se i dalje veruje da ovde postoji značajan naboj srpskog nacionalizma“, kaže Nikolić.
Gajić smatra da u praksi to znači da će, što se više bude približavao dan obeležavanja 20 godina Srebrenice, biti sve veći pritisak na Republiku Srpsku u smeru unitarizacije Bosne, a verovatno i formalnog priznavanja Kosova kroz ugovor o dobrosusedskim odnosima.
"U tom smislu gledam i predstojeću posetu Viktorije Nuland (pomoćnice američkog državnog sekretara) najavljenu za jul, kao dalji pritisak na Srbiju“, kaže on.
On napominje da je vrlo moguće da Vučić zna nešto što mi ne znamo, jer je kako kaže, zaista delovao uznemireno, što Gajić tumači kao mogućnost da je srpski premijer dobio konkretne „pretnje“ Srbiji, odnosno, da mu je rečeno šta nam sledi ukoliko se ne bude postupilo prema ultimatumima iz Vašingtona.
„Mogu da nas ucene destabilizacijom. Nedavno smo videli i video-klip Islamske države gde se najavljuju teroristički napadi po Srbiji. Situacija u Makedoniji je usko vezana za nas. Dakle, mogu da nas ucene i ekonomski i direktno, odnosno možemo da očekujemo najdirektniju destabilizaciju“, nabraja Gajić.
Nikolić podseća da će Srbija za svoje interese i protiv ucena morati da se bori na diplomatski način — argumentima, pameću i dovitljivišću.
„To neće biti lako posebno u situaciji kada imamo dosta tešku ekonomsku i socijalnu situaciju. Oni će nam uz stalne ćuške ponuditi i neku šargarepu i to će verovatno biti malo više novca iz Evropske unije“, smatra Nikolić.
Nikolić pritom kaže da „šargarepa neće biti velika“, ali, kako kaže, ni motka.
„Od nas se očekuje da zauzmemo mnogo tvrđi stav prema Moskvi, mada ne vidim zašto bismo, ako je to protiv našeg državnog interesa“, dodaje Nikolić, napominjući da će biti dosta pritisaka, ali vrlo malo stimulansa za približavanje EU.
Govoreći o 23. junu i sastanku u Briselu, Gajić kaže da je Srbija imala mnogo „dana D“, i napominje da je međunarodno pravo od 2008. godine, od kad je Kosovo proglasio nezavisnost, dobilo potpuno drugu dimenziju.
„Vreme se ubrzalo i mnogo toga se dešava u isto vreme, tako da je veliko pitanje šta će i da li će išta spektakularno da se desi tog dana i šta će to da bude“, navodi Gajić, napominjući da je vrlo teško predvideti dalji tok događaja u Srbiji, ne samo zbog dešavanja na unutrašnjem planu, već i na spoljnom.
Inače, kako se očekuje, na briselskom stolu će se 23. juna naći teme telekomunikacije, ZSO i energetike.
Vučić i premijer Kosova Isa Mustafa moraće da nađu načina da se dogovore o ovim temama. Ovoga puta međunarodna zajednica neće čekati novi krug, jer Srbiji je napredak u pregovorima sa Prištinom faktički uslov za otvaranje poglavlja za pregovore sa EU.
Konkretno, Priština i Beograd moraće da reše pozivni broj za Kosovo, status srpskog mobilnog operatera, pitanje podstanice Valač i formiranja preduzeća za distribuciju struje, iza kog će stajati EPS, ukidanje plaćanja osiguranja na administrativnim prelazima i broj srpskih sudija i tužilaca koji će raditi u kosovskom sistemu.
Međutim, sve i da se 23. juna „zapečate“ sve otvorene teme, zbog kalendara rada briselske administrative, Beograd bi otvaranju pregovaračkih poglavlja mogao da se nada najranije na jesen.
