To je navodno urađeno u ime spasavanja ukrajinske posrnule ekonomije, koja je na ivici kolapsa usled građanskog rata kojim je ta država pogođena, široko rasprostranjene korupcije i nedostatka smislenih fundamentalnih reformi.
Međutim, okretanje Kijeva ka Zapadu neće doneti željene rezultate. Naprotiv, učiniće život ukrajinskog stanovništva još težim, težim nego što već jeste, u državi čiji je BDP opao za 15 odsto i čija je nacionalna valuta izgubila polovinu svoje vrednosti u odnosu na američki dolar tokom 2014. godine.
Cene će skočiti ako Kijev sprovede reforme koje MMF zastupa. Ranjivi delovi populacije neće biti u stanju da kupe osnovne životne namirnice.
Sporazum o pridruživanju EU i dogovor sa MMF-om su takođe dva instrumenta koji će Zapadu omogućiti pristup bogatim prirodnim resursima Ukrajine. Oni stižu u vreme krize, koja je pružila „primamljivu priliku za strane interese koji žele da prošire svoje bogatstvo, nekretnine i geopolitički uticaj“, piše časopis „Nejšn“.
Uzmimo za primer giganta u oblasti biotehnološkog semena, kompaniju „Monsant“, koju su ugrozili nebrojeni skandali. Kompanije poput ove ne razmišljaju o dobrobiti običnih ljudi.
„Agresivno prozapadni režim“ u Kijevu sada je do te mere povezan sa Zapadom da ne može da ima bilo kakve zahteve, smatra „Nejšn“. Stoga će biti nemoćan da reaguje na eksploataciju ukrajinskih resursa od strane zapadnih kompanija.
Pored toga, paket pomoći sa Zapada sa sobom nosi i obaveze, što znači da je sredstvo uticaja. Ukrajina rizikuje da izgubi kontrolu nad imovinom i industrijama ako Kijev ne uspe da otplati dugove MMF-a.
Majkl Hadson, bivši ekonomista za platni bilans za „Čejs Menhetn banku“, rekao je „Nejšnu“ da pozajmice MMF-a donose „malo toga, osim što su sredstvo za držanje države na ’kratkom lancu‘ — nekoj vrsti potčinjenosti koja Sjedinjenim Državama omogućava da koriste ukrajinske vlasti kao regionalnu produženu ruku američke političke, vojne i ekonomske moći“.
Vlasti u Kijevu su se, prema „Nejšnu“, od svojih prethodnika izdvojile „izrazitom pokornošću američkim interesima — i dramatičnom nezainteresovanošću za ruske brige“. Ljudi koji su došli na vlast u Kijevu nakon državnog udara 2014. godine takođe se čine neosetljivim na potrebe i probleme države kojom su toliko želeli da upravljaju.
