„Fondacija Klinton“ je na samom početku kampanje izazvala niz napada na Hilari Klinton zbog primanja donacija stranih zemalja i kompanija koje su potencijalno imale interes da utiču na neke od odluka Stejt departmenta u vreme dok je na njegovom čelu bila Hilari.
Klintonovi su takođe kritikovani zbog toga što su zarađivali milione dolara od svojih govora otkad su napustili službu u Vladi.
Republikanci i medijski komentatori smatraju da bi to moglo da dovede do sukoba interesa, piše britanski „Gardijan“.
Prema ranijem pisanju „Blumbega“, neki od tih govora su koštali između 500.000 i milion dolara, a približno 100 govora je od 2002. godine Fondaciji donelo između 12 i 26 miliona dolara.
U intervjuu za televiziju „Blumberg“ juče u Denveru, Klinton je rekao da će, ukoliko Hilari dođe u Belu kuću, prestati da drži plaćene govore, ali da će nastaviti da drži besplatne govore o stvarima koje ga zanimaju, jer mu to pričinjava zadovoljstvo.
Kada je reč o Fondaciji, Hilari će odlučiti da li će Bil ostati u Klintonovoj Globalnoj inicijativi, koja je deo Fondacije, a okuplja svetske lidere u cilju rešavanja globalnih izazova.
„Ona će odlučiti gde ću biti najpotrebniji, uključujući i to da budem pored nje da joj ulijem energiju i dobro raspoloženje ujutro“, rekao je Bil Klinton, a prenosi AP.
Klinton je priznao da neke od donacija u iznosu od dve milijarde dolara mogu delovati kontroverzno ukoliko se gledaju kroz političke naočare, ali je istakao da su prihvaćene sa najboljim namerama.
„Da li je iko dokazao da smo radili bilo šta sporno sa tim novcem? Nije“, rekao je on.
Dobrotvorna fondacija je osnovana posle njegovog predsedničkog mandata pre više od deset godina, podsetio je Bil Klinton, rekavši da niko tada nije mislio da će se Hilari kandidovati za predsednika i da će sve što su radili biti tretirano sa pretpostavkom da su učinili nešto loše.
On je kao primer naveo donaciju od 500.000 dolara primljenu od Alžira 2010. godine, kojom je prekršena zabrana primanja donacija od stranih država koju je uvela Obamina administracija.
Donacija je stigla dva dana posle zemljotresa na Haitiju, koji je odneo više od 230.000 života.
„Povređeni su na ulicama dobijali anesteziju votkom, jer su bolnice bile uništene, i ja sam smatrao da treba prihvatiti pomoć od svakog ko je ponudi. Ima veoma malo zemalja na svetu od kojih ne bi prihvatio pomoć za Haiti“, dodao je bivši američki predsednik.
U intervjuu za Si-En-En, koji će biti emitovan u nedelju, Klinton je rekao da „nikad ne znate šta su motivi ljudi za donacije“, ali da nije primetio da se bilo ko trudi da dobije protivusluge.
On je rekao da Fondacija ima „striktnu“ politiku protiv korupcije i da je nekoliko istaknutih republikanaca, poput bivšeg predsednika Džordža Buša i predsedničkog kandidata u 2012. godini Mita Romnija, govorilo na njenim skupovima.
