U intervjuu milanskom listu „Korijere dela sera“, Šulc je rekao da ovakve vojne odluke ne smatra optimalnim rešenjem.
„Verujem da svako ima za cilj svet bez nuklearnog oružja. Tako treba da bude kada govorimo o SAD, Velikoj Britaniji i Rusiji. U svakom slučaju, ne smatram da u ovoj fazi treba da se udubljujemo u provokacije, spekulacije i eskalacije. To je suprotno od onog što nam je potrebno“, rekao je on.
Odgovarajući na pitanje da li bi Evropski parlament mogao da postane posrednik u smanjenju napetosti bez presedana u odnosima između EU i Rusije, Šulc je izjavio da ne vidi potrebu za tim.
„Ne smatram da je to važno. Smatram da treba da se držimo pregovaračkog formata koji već postoji — Minskog procesa. Osnova odnosa između nas i Rusije je poverenje i ono može biti ustanovljeno, samo ako iza reči dođu dela. Evropski parlament nije neposredno umešan u posredovanje, ali je naša pozicija savršeno jasna: sve dok proces ne postane vidljiv i objektivan, sankcije treba da nastave da važe“, naveo je on.
Šulc je priznao da je EU napravila niz grešaka tokom ukrajinske krize.
„EU je napravila neke greške: pred samit ’Istočno partnerstvo‘ u Viljnusu u novembru 2013. godine i odmah nakon aneksije Krima, kada očigledno nije imala strateške i političke instrumente da odgovori na velike političke izazove. I u Ukrajini su neke političke odluke koje su donete odmah posle revolucije na Majdanu, mogle biti sofisticiranije“, izjavio je šef Evropskog parlamenta.
Ipak, glavnu odgovornost za zaoštravanje situacije oko Ukrajine Šulc je stavio na Rusiju.
„Rusija će uvek imati svoju verziju činjenica, ali nezakonita aneksija Krima je svima bila vidljiva. I pokušaji destabilizacije zemlje od strane ustanika na istoku Ukrajine ne bi mogli da uspeju bez podrške Moskve“, naglasio je on.
Pri tome, Šulc je izjavio da je „Evropa uvek držala i da će uvek držati otvorena vrata za Rusiju“. Prema njegovim rečima, svaka evropska zemlja može da održava „specijalne odnose sa Rusijom“, ali da je jedinstvo zemalja EU njena najveća vrednost.
