Iako je karijeru započeo kao pijanista, poslednjih desetak godina Pletnjov se više bavio radom u Ruskom nacionalnom orkestru, jednom od najboljih orkestara u svetu čiji je on osnivač, umetnički direktor i šef dirigent.
Poslednji put Pletnjov je gostovao u Beogradu kao solista u decembru 2004, a sa orkestrom na leto 2009. Ovoga puta poznati pijanista, dirigent i kompozitor izveo je dve Betovenove sonate, br. 10 i br. 17 i Skrjabinova 24 prelida, jedno od najvažnijih ranih radova ovog genijalnog ruskog kompozitora. Kuriozitet koncerta je i što je Pletnjov svirao na klaviru marke „Kavai“, čiji je ekskluzivni pijanista i koji beogradska publika nema prilike da čuje.
U kraćem razgovoru za Sputnjik kaže da je svojevremeno proveo mesec dana u Srbiji, pa i razume srpski.
„Srbija je dobro mesto, sviđa mi se. Kad sam bio poslednji put takođe je bila vrućina“, kaže maestro uz osmeh.
Pletnjov dodaje da će pored Beograda svirati i u Austriji, a da će solističke koncerte još držati zavisno od toga gde ga budu pozivali.
Na pitanje kako kao umetnik vidi antirusku histeriju koja je sve uočljivija u Zapadnoj Evropi, on ističe da to sam nikada nije osetio, uz ocenu da su za sve krivi mediji i da to nema nikakve veze ni sa ljudima, a još manje sa umetnošću.
„Velika umetnost, iako nacionalna, pre svega je internacionalna za sve i zauvek. Muzika Baha, Šekspir ili Čajkovski. Sreća je što su se ti ljudi rodili, što su stvorili to što su stvorili i upravo to treba da bude osnova razumevanja postojanja čovečanstva. Nažalost, sve više se udaljavamo od toga i najverovatnije će čovečanstvo, sa principima koje sada ima, neslavno propasti i samo će sebe ugušiti, ako to ne shvati. Tačnije, ne čovečanstvo, već oni koji njime upravljaju. Gotovo sam izgubio nadu. Političari treba da budu obrazovani, prosvećeni i posvećeni ljudi. Ali, kao što je rekao Rihard Štraus posle rata, svetom upravljaju egoizam i mržnja, zasad ne vidim ništa drugo“, napominje čuveni umetnik.
O velikom interesovanju za koncert Pletnjova govori i dolazak publike iz Hrvatske i Slovenije, jer je ovo njegov jedini nastup u regionu. Prepuna sala Kolarčeve zadužbine ovacijama je pozdravila ruskog pijanistu, koji je publiku nagradio sa dva bisa.
Pijanista, rođen u Arhangelsku u porodici muzičara, školovao se u Kazanju i Moskvi, gde je već sa 13 godina upisao studije na Moskovskom konzervatorijumu. Nakon što je pobedio na konkursu Čajkovskog u Moskvi 1978. godine, svira kao solista sa mnogim međunarodnim orkestrima, a 1989. osniva ruski nacionalni orkestar, prvi privatno finansirani orkestar Rusije s kojim je gostovao širom sveta i koji je 1996. održao koncert povodom otvaranja Olimpijskih igara u Atlanti.
Virtuoznost Pletnjova, zajedno sa specifičnim zvukom u kom se čuje svaka nota i nijedna nijansa zvuka ne izmiče i ne ostaje neprimećena, nije površna niti računa na spoljni efekat, već otkriva dublji smisao i lepotu u svakoj muzičkoj misli.
