Ono što je za Njujorčane Central park ili za Londonce Hajd park, to je za Moskovljane Park Gorkog.
„Uređenjem prostora na Ušću po uzoru na ovo moskovsko izletište, omogućili bismo građanima da kvalitetno provode vreme na reci, povećali bismo atraktivnost najlepšeg dela Beograda, kao i turističku ponudu grada“, rekao je Mali po povratku iz Moskve ovog meseca.
Raj u centru megalopolisa
Park kulture, kako ga još Moskovljani nazivaju, najpopularnija je, najposećenija i najlepša zelena oaza ruske prestonice. Dnevno ga poseti više od 40 hiljada ljudi, a vikendom i praznicima više od 250 hiljada.
Moskva je kosmopolitski grad, živi 24 sata i nikad ne spava. U njoj ima svega, samo je vremena malo.
A ovde, u Parku Gorkog, čovek prosto zaboravlja da se nalazi u samom centru užurbanog megalopolisa. Izgleda kao da je vreme stalo i da ga odjednom imamo na pretek. Svi problemi, sve obaveze, svi pritisci sa kojima se svakodnevno suočavamo ostaju negde daleko, van kapija i zidina.
Kad se prođe kroz Trijumfalna vrata ovog parka prestaje i gradska buka, i sirene koju nervozni vozači uporno pritiskaju. Čuje se samo cvrkut ptica, žamor vode u fontanama, poneki ulični svirač, radosna graja dece i glasovi roditelja koji ih uporno dozivaju. Iz okolnih kafića i restorana, smeštenih u senci starih lipa, breza, topola, dopire tiha, prijatna muzika.
Ovde svako može da pronađe nešto za sebe i po svom ukusu: da se osami u nekom skrivenom kutku parka, da prošeta po besprekorno uređenim alejama „Neskučnog sada“ (u prevodu: Vrta u kome nije dosadno), da se provoza čamcem, da se rekreira ili bavi sportom, da pravi piknik sa prijateljima na travi ili prosto da se sunča.
„U Sovjetskom savezu bilo je nezamislivo da neko tako leži na travi. Uopšte, svuda je bilo zabranjeno da se na travnjacima sedi i leži. Sada se to promenilo“, kaže kulturni radnik RF Galina Kirina, ne krijući da je raduje što su po travnjacima razbacani šareni jastuci i što deca mogu slobodno da trče.
U Moskvi je sve grandiozno
Centralnim delom parka dominira jezero, površine veće od pet hiljada kvadratnih metara. Neki se voze čamcima, drugi sede na zidiću oko jezera i ćutke posmatraju vodu i prolaznike, treći veselo čavrljaju sa prijateljima, četvrti čitaju knjigu ili slušaju muziku…
Park je dugačak sedam kilometara duž obale reke Moskve. „Naberežna“, kako je Rusi zovu, omiljeni je kutak mnogih. Tu se nalazi drvena plaža sa terenom za odbojku na pesku, poneka bašta za predah, a u blizini su i ostali sportski tereni: za fudbal, košarku, tenis, hokej…
Park, uostalom kao i sve u Moskvi, zadivljuje svojom grandioznošću. Prostire se na površini od oko 250 hektara, uključujući Partnerni deo (44,6 hektara), „Neskučni sad“ (65,5 hektara), prirodni rezervat Vorobjove gore (96,9 hektara) i zelene površine Moskovskog državnog univerziteta — MGU (43,2 hektara).
„Ja sam tek počela da se upoznajem Moskvu i nedavno sam prvi put bila u ovom fantastičnom parku. Oduševljena sam njegovom veličinom i lepotom i zato mu se sada rado vraćam. Ima zabave za svačiji ukus: i časovi plesa na obali kraj reke, i sportski tereni i trgovi za skejtbord sa skakaonicama. Ima puno cveća, lepe prirode, atrakcija, kafića, zanimljivih kutaka, besplatnih toaleta. Mogu da se iznajme čamci, roleri ili bicikli. Sve je savršeno osmišljeno, mislilo se na svaku sitnicu“, kaže Nastja Šoseva, koja se nedavno doselila u rusku prestonicu iz Saratova.
Park je gotovo nemoguće obići u jednom danu. Tu su smešteni i brojni kulturno-istorijski spomenici, uključujući i spomenik Maksima Gorkog. Muzej savremene umetnosti, Zeleni teatar, Narodni opservatorijum…
„Ovo je odlično mesto za razonodu, rekreaciju i odmor. Verujem da je posebno interesantno deci. Meni se naročito sviđa što u dečijem kutku ima labudova, zečeva, patki“, dodaje Šoseva.
Šetnja kroz istoriju
Nekada se na teritoriji Parka Gorkog nalazilo imanje čuvenog kneza Trubeckog, poznato ne samo po svojim veličanstvenim zdanjima, već i po predivnoj botaničkoj bašti u kojoj su pripadnici moskovskog visokog društva voleli da se odmaraju.
Danas se ono može obići individualno ili sa vodičem.
„Šetnja kroz istoriju“, uz profesionalnog turističkog vodiča, ili (raz)otkrivanje mitova i legendi „Neskučnog sada“, posebno je zanimljiva. „Neskučni sad“ nastao je početkom 18. veka i skriva u sebi zanimljive istorijske priče o stvaranju Vazdušnog teatra i tajnim sastancima Katarine Druge, a čuva i sudbinu tajanstvene „Pikove dame“.
Park je otvoren u avgustu 1928. godine, i tokom svoje duge istorije je uvek tačno odražavao duh vremena u kojem „živi“. Tridesetih godina prošlog veka glavni zadatak mu je bio da sprovede široku političko-vaspitnu i kulturno-obrazovanu misiju među sovjetskim radnicima, i da organizuje i upotpuni njihovo slobodno vreme.
U park se ulazi kroz monumentalnu kapiju od livenog gvožđa sa mermernim postoljem i veličanstveni centralni ulaz u obliku Trijumfalnih vrata koji je park dobio prilikom rekonstrukcije sredinom pedesetih godina.
Moskovljani koji pamte to vreme, sećaju se izložbenih paviljona, teniskih terena, veštačkog jezera, raznih atrakcija i specijalnog gradića za decu. Takvog parka, u to doba, nije bilo nigde uz svetu. U dečijem gradiću otvorena je i prva dečija železnička pruga, a radio je i cirkus.
Svoje puno ime, koje i danas nosi — Centralni park kulture i odmora (CPKiO) po imenu Maksima Gorkog — dobio je 1932. — u godini kada je čuveni sovjetski pisac obeležavao 40 godina rada. Od svog postanka je bio kao što mu i ime kaže, glavno mesto za odmor, i kulturne manifestacije sovjetske prestonice, ali je devedesetih u njemu niklo na stotine bespravnih objekata — tezgi, kiosaka sa brzom hranom, kafića i restorana, pa je više podsećao na vašarište nego na slavnu tradiciju. Pravi Moskovljani su počeli da ga izbegavaju…
Veliki preobražaj u 21. veku
Konačno, 2011. park je privatizovan i potpuno se preobrazio. Uklonjeni su kiosci i stari luna-park iz devedesetih. Postavljene su nove atrakcije, umetničke instalacije, skulpture iz sovjetskog vremena su obnovljene, otvoreni su muzeji, kreativni prostori za decu i odrasle, razni klubovi, mini zološki vrt i
sportski tereni za gotovo sve vidove sporta… Ovde se danas održavaju festivali, koncerti, izložbe i razni performansi, održavaju se filmske projekcije i pozorišne predstave, drže se besplatni časovi plesa, aerobika i joge, organizuju se sportski turniri, poetske večeri, dečije radionice i ekskurzije, a radi i škola umetničkog klizanja. Mogu se iznajmiti čamci, pedaline ili bicikli.
Uz sve to, besplatan ulaz, vaj-faj pokrivenost, brojne atrakcije, nove zone u duhu najsavremenijih trendova u dizajnu, učinile su Park Gorki ponovo jednim od omiljenih mesta Moskovljana i gostiju prestonice.
Park kulture je, kažu Moskovljani, jedinstven ne samo u Rusiji, već i u svetu. Ovde je u zimu 2011. otvoreno najveće klizalište sa veštačkim ledom u Evropi, na kojem je klizanje moguće čak i kada je temperatura u plusu (do +15). Zimi se organizuju i brojni festivali, a jedan od interesantnijih je pravljene figura od leda.
Više puta je proglašavan najlepšim parkom Rusije, zbog čega je dobio i brojna priznanja.
„Uređenje parka na Ušću moglo bi da bude u okviru planiranog unapređenja kvaliteta javnog prostora u gradu, što bi trebalo da doprinese razvoju turizma, a što je jedan od prioriteta gradske vlasti“, saopšteno je iz Gradske uprave grada Beograda.
#/media/File:GorkiPark_Becken.jpg){kind=link}