„Kada je Rusija primljena, mislilo se da možda ipak ima više toga zajedničkog, upravo imajući u vidu njen trud u oblasti odbrane, mislim pritom na partnerstvo NATO-a i Rusije“, rekla je Merkelova uoči samita G7, odgovarajući na pitanje da li Rusija pripada „toj zajednici vrednosti“.
G7 — prevaziđen ili ne
Merkelova je kazala da, međutim, Rusija ostaje važan partner u drugim formatima — Normandijskom, u kom predstavnici Nemačke, Francuske, Ukrajine i Rusije diskutuju o krizi u Ukrajini, kao i u Grupi P5+1 (pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačka) koja razgovara o iranskom nuklearnom programu.
„I kod traženja rešenja za sirijski građanski rat hoćemo i moramo da uključimo Rusiju. Rusija nam je potrebna. Želim samo da podsetim: uklanjanje hemijskog oružja iz Sirije uspelo je samo uz pomoć Rusije. Dakle, mi ćemo takođe razgovarati o tome u šta ćemo uključiti i Rusiju“, rekla je nemačka kancelarka u intervjuu za „Dojče vele“.
Na pitanje da li je G7 još u skladu sa vremenom, budući da bi trebalo da okuplja ekonomski najjače zemlje, a kada se pogledaju Italija, Francuska i Kanada — to više nije tačno, Merkelova je rekla da Grupa okuplja demokratske države koje dele iste vrednosti i da su to države „koje su, uprkos svemu, i ekonomski još uvek vrlo važne“.
„Ali, potreban nam je komplementarno i format G20. Tu su zemlje s potpuno različitim društvenim sistemima, ali zaista velike ekonomske sile. Međutim, G7 je slobodnija, intenzivnija razmena mišljenja, osim toga, određena je državnim poretkom — demokratijom“, dodala je ona.
Na konstataciju novinara da se od samita u Nemačkoj mnogo očekuje, Merkelova je rekla da je važno da sedam šefova država razgovaraju, i to o važnim temama, da bi se znalo gde postoje razlike, a gde zajednički stavovi.
„Mislim bi bilo dobro kada bismo nešto konkretnije odgovore dobili upravo na pitanje: Kako ubuduće reagovati na epidemije i pandemije“, navela je nemačka kancelarka, dodajući da međunarodna zajednica nije dobro reagovala kada je izbila ebola i aktivirala se prekasno i delovala nejedinstveno.
Nije Grčka jedina ekonomska tema
Posle novinarske konstatacije o pojavi krize evra, „arapskog proleća“, rata u Siriji, terora Islamske države i krize u Ukrajini, Merkelova je, osvrćući se na samit Grupe osam (G8), u kojoj je uz „sedmorku“ i Rusija, održan pre osam godina takođe u Nemačkoj, kazala da se u međuvremenu dogodila velika međunarodna finansijska i ekonomska kriza koja je mnogo toga promenila.
„Globalna ekonomska situacija danas je obeležena politikom vrlo niskih kamata. Time je delimično sigurno podstaknut i privredni rast, ali mi ćemo se, takođe, naći pred zadatkom kako da opet izađemo iz toga. U međuvremenu, imamo puno bolje regulisanje banaka“, kazala je predsednica nemačke Vlade.
Na pitanje da li Grčka trenutno baca u drugi plan sve druge velike ekonomske probleme, Merkelova je rekla da ne veruje.
„Naravno da ćemo u kontekstu svetske ekonomije razgovarati i o situaciji u evrozoni. I sigurno ćemo razgovarati o tome koje smo probleme rešili. Moći ćemo da kažemo da je Irska, koja je isto imala program štednje, danas zemlja s najvećim rastom, da ekonomije u Portugaliji i Španiji rastu. A onda ćemo razgovarati i o Grčkoj. Ali, to zaista nije glavna tema“, rekla je nemačka kancelarka.
Nove teme samita
Prema rečima Merkelove, postoji određeni kontinuitet tema „kojima se bavimo na G7 ili smo se bavili na G8“, a svako ima svoja tematska težišta. Nemačkoj je pitanje zaštite klime uvek bilo i jeste i dalje važno.
„Tu su i nove teme, na primer zdravlje“, kazala je nemačka kancelarka, izražavajući zadovoljstvo zbog toga što će Nemačka biti domaćin samita.
Samit se održava 7. i 8. juna u superluksuznom hotelu „Dvorac Elmau“ pored varošice Klais nedaleko od Garmiš-Partenkirhena.
Teme samita su spoljna, bezbednosna i razvojna politika; zaštita mora i prirodnih resursa, bolesti siromaštva, trgovinski standardi, jačanje položaja žena i sigurnost u snabdevanju energijom, a uz Merkelovu, učestvovaće premijeri Italije, Japana, Kanade i Velike Britanije — Mateo Renci, Šinzo Abe, Stiven Harper i Dejvid Kameron, kao i predsednici SAD i Francuske — Barak Obama i Fransoa Oland, i predstavnici Evropske unije Donald Tusk i Žan-Klod Junker.
