Na skupu posvećenom bezbednosnim i transatlantskim pitanjima u jugoistočnoj Evropi, pomoćnik generalnog sekretara Alijanse za javnu diplomatiju Ted Vajtsajd poručio je pak da NATO nije zatvoren savez i da se nada brzom članstvu država regiona.
Forum u Budvi, godišnja konferencija koja se bavi pitanjima bezbednosti, ove godine razmatra pitanje jačanja stabilnosti Balkana kroz proširenje i pozicioniranje NATO-a na globalnoj sceni.
Skup je otvorio Milo Đukanović, premijer Crne Gore, koja je podeljena po pitanju članstva u Alijansi. Đukanović je rekao da zemlje regiona svoju bezbednost mogu čuvati samo u okviru evroatlantske zajednice i istakao da Crna Gora pripada tom krugu bez obzira na priče o neutralnosti. Da li je neutralnost zemalja regiona zaista neizvodljiva, kako smatra crnogorski premijer?
Lider Pokreta za neutralnost Crne Gore Marko Milačić odlučno odbacuje takav stav Đukanovića. „Trebalo bi ga uputiti na, recimo, Maltu ili Irsku, neutralne zemlje Evropske unije a takvih je još četiri u Evropi. Dakle, ako su te zemlje iluzija onda je i neutralnost iluzija“, smatra on.
Suštinski, neutralnost ne da nije iluzija, već je to najbolji koncept u policentričnom svetu u kakvom danas živimo. To pokazuje i politička istorija i teorija međunarodnih odnosa. Crna Gora kao mala i mediteranska zemlja ne sme da bude deo sukobljenih blokova. To bi bilo veoma rizično po njenu bezbednost“, kaže Milačić za Sputnjik.
On napominje da nedavna istraživanja pokazuju da neutralnost podržava 51 odsto građana Crne Gore i dodaje da Đukanovićeve izjave treba uzimati sa ogromnom rezervom.
„To je čovek iz kriminogenog miljea, čija sloboda direktno zavisi od volje Vašingtona, tako da svakom svojom izjavom, a naročito onom geopolitičkom, on zapravo kupuje svoju nekažnjivost i opstanak na vlasti. Tako da kada Đukanović i njegovi govore o NATO integracijama i kada ih promovišu oni zapravo ne promovišu navodnu bezbednost Crne Gore, već svoju ličnu bezbednost i bezbednost malog broja njima bliskih porodica“, tvrdi Milačić.
Analitičar Dušan Proroković kaže da se na primeru Austrije, Švajcarske, Finske, Švedske i Irske, koje nisu članice Alijanse, može videti da je neutralnost i te kako moguća.
„Ima prostora da se vodi politika, ovakva kakva je u Srbiji danas, s jedne strane. S druge strane, posmatrajući istočnu Evropu i Bliski istok pre svega, NATO sve više postaje deo problema, a ne deo rešenja. Posle 1992. godine, NATO se pretvorio u sredstvo za ostvarivanje američkih geopolitičkih ciljeva. Evropske države poput Nemačke i Francuske još od 1999. godine sve češće protestuju i sve ređe slede u stopu spoljnopolitičke i vojne avanture Amerike, što ide u prilog ovoj tezi. Zbog svega toga, mislim da je i budućnost NATO-a i te kako upitna. Mnogo veća avantura bi bila sada ulaziti u NATO“, smatra Proroković.
Komentarišući spekulacije da jedna zemlja ne može u EU ako ne uđe u NATO, Proroković kaže da geostrategijski interesi SAD i EU nisu baš isti i da bi bilo glupo uslovljavati članstvo u EU članstvom u NATO-u, a da je i sama Unija suočena sa previše problema, te da je i njena budućnost mnogo upitnija nego budućnost NATO-a.
„Izazovi sa kojima se sreću sada nadilaze sve kapacitete Evropske unije tako da nas očekuje jedan vrlo nespokojan period narednih desetak godina, kada će se odlučivati o budućnosti EU i NATO-a i nekoj novoj bezbednosnoj konstrukciji“, navodi sagovornik Sputnjika.
Ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, koja je učesnik foruma, nije se bavila temom neutralnosti. Ona je rekla da je Srbija nezamenljiv faktor stabilnosti u regionu i značajan faktor promocije bezbednosti u Evropi.
