Mihael Riš, jedan od učesnika protestne akcije, kaže za Sputnjik da se organizacija ne slaže sa politikom evropskih država — kako na unutrašnjem, tako i na spoljašnjem planu.
„Ne slažemo se sa onim što se sada dešava, kako u unutrašnjoj tako i u spoljnoj politici, kao i sa ponašanjem Zapada prema ukrajinskoj krizi. Zalažemo se za aktivnu politiku uspostavljanja mira, a ne za rat. Takođe, protestujemo protiv smanjenja socijalnih budžeta. Neka velike korporacije same plaćaju svoju krizu. Želimo i otvorene granice za sve. Stanovnici bilo koje države zahvaćene ratom treba da steknu pravo na ulazak u drugu zemlju i na zaštitu. Onoliko dugo, koliko je njima potrebno“, smatra Riš.
Format samita je na meti kritike pošto Rusija nije pozvana da učestvuje na njemu. Riš dodaje da je potreban drugačiji samit, koji bi stekao legitimaciju upravo učešćem Rusije i izborom drugih tema za raspravu.
„Smatramo samit nelegitimnim zato što se na njemu raspravlja o pitanjima poput eksploatacije, militarizacije i rata. Želimo drugačiji samit, koji će postati legitiman zahvaljujući učešću Rusije, Kine, svih država sveta, ne samo velike sedmorke“, kaže on.
Evropa pregovara o stvaranju zone slobodne trgovine sa SAD. Riš kaže da to nije dobro, jer u budućnosti može da dovede do situacije da država izgubi ovlšćenja na račun velikih kompanija.
„TTIP, TISA i CETA — tri su velika ugovora o zoni slobodne trgovine. Jedna od tačaka sporazuma TISA predviđa da velike kompanije mogu da privatizuju komunalne službe, administraciju, zdravstvene i bezbednosne institucije. Prema tom sporazumu, privatizovana imovina na može da bude vraćena državi. To znači da država gubi ovlašćenja i na kraju ćemo živeti u zemlji koja nema neophodne institucije za život same države“, smatra Riš.
