Organizacija „Majdana“ u Moskvi u ovom trenutku nije moguća, ali postoji opasnost da će Zapadne sile pokušati da destabilizuju ruske regione uoči lokalnih, parlamentarnih i predsedničkih izbora u Rusiji, upozorio je kopredsednik pokreta „Antimajdan“, publicista i pisac Nikolaj Starikov, predstavljajući u Moskvi novi projekat „Antimajdan — analitika“, u okviru kojeg će ruski i strani eksperti istraživati mehanizme „obojenih revolucija“.
Starikov je podsetio da je Zapad već pokušao organizovanje masovnih protesta u Moskvi i nizu drugih ruskih gradova posle izbora za Državnu dumu 2011. i predsedničkih izbora 2012.
Nakon neuspelih pokušaja širenja protesta u ruskoj prestonici, danas se pripremaju udari na ruske regione. Meta Zapada sada su najnaseljeniji regioni Rusije i ekonomski jaki subjekti Ruske Federacije: Sibir, Južni Ural, Kubanj, Kuzbas i Tatarstan.
Finansijska podrška opozicionih snaga iz inostranstva ovde igra jednu od ključnih uloga u organizaciji „obojenih revolucija“, ističu predstavnici „Antimajdana“.
Ranije je opoziciona koalicija RPR-PARNAS, koju predvode Aleksej Navaljni i Mihail Kasjanov, saopštila da namerava da učestvuje u lokalnim izborima.
„Brine nas predizborna kampanja i lokalni izbori u septembru 2015. Očekujemo da će naši partneri iz inostranstva pokušati da organizuju nemire u Novosibirskom, Kalugi i Kostromi“, upozorio je Starikov, dodajući da se očekuju i pokušaji realizacije scenarija „obojene revolucije“ na parlamentarnim izborima 2016. i predsedničkim izborima 2018. godine.
On ističe da pokret „Antimajdan“ namerava aktivno da radi na sprečavanju pokušaja Zapada da destabilizuje zemlju i da prisustvuje predstojećim izborima u svojstvu posmatrača.
Prema rečima Starikova, po unapred utvrđenom scenariju „narandžastih revolucija“, obično se udarci zadaju u trenucima najveće ugroženosti političkog sistema tj. za vreme izbora. Po pravilu, rezultate izbora Zapad i opozicionari proglašavaju nameštenim, sa ciljem da se izazovu nemiri i da se narod izvede na ulice.
Starikov je rekao da je „obojena revolucija“ ili „majdan“, kako je danas moderno govoriti — samoubistvo za državu, i razume se, za društvo. Da bi se pripremio narod za takav, po njega fatalan korak, organizatori i sponzori „obojenih revolucija“ spremni su da izdvoje ogromna finansijska sredstva za stvaranje „nezavisnih“ medija, nevladinih organizacija i sl.
Poznato je da je američki Stejt department samo za podršku ruskih medija i „slobodnog Runeta“ (ruski segment interneta) izdvojio 60 miliona dolara, za period od 2016. do 2018. godine.
„Ako govorimo o Ukrajini, američki novac počeo je da se uliva u tu zemlju još od početka raspada SSSR. Sredstva su išla na razne nevladine organizacije, novinare i medije… Amerikanci su za 25 godina rada u Ukrajini uspeli da stvore idealnu atmosferu, kako bi gurnuli zemlju u haos i građanski rat. Na to je potrošeno oko pet milijardi dolara“, rekao je američki analitičar i novinar Endru Karibko.
Prema rečima Starikova, geopolitičke igre SAD oko Ukrajine dovele su do građanskog rata u toj zemlji. Sada, kako bi se održao haos u blizini ruskih granica i napetost u centralnoj Evropi, Vašington je pripremio i započeo uvođenje haosa na Balkanu.
„Mi danas živimo u svetu u kojem se ’narandžaste tehnologije‘ stalno primenjuju. Upečatljiv primer za to je Makedonija, gde je primenjen klasični ’obojeni‘ revolucionarni scenario, sa ciljem da se osujeti izgradnja ’Turskog toka‘“, dodao je Starikov.
Starikov je uveren da sve „narandžaste tehnologije“ imaju niz zajedničkih crta — pre svega, to se odnosi na neispunjavanje obećanja organizatora revolucije da će rešiti goruće probleme ljudi i manipulaciju građanima po toj osnovi.
„Revolucionari“ izvode narod na ulice, uz slatka obećanja, koja nikad ne ispunjavaju. Obično sledi sasvim suprotno — privreda zemlje je razrušena. Kao primer, Starikov je nabrojao zemlje „arapskog proleća“, a takođe i Ukrajinu.
„Obećali su bezvizni režim za Ukrajinu — ništa se nije desilo. Obećali su isključivanje oligarha iz politike — oligarha je sve više. Zato je kurs grivne pao tri puta, počeo je građanski rat, a ukrajinska država je na ivici raspada“, naveo je Starikov.
Predstavnici „Antimajdana“ u svojoj studiji podsećaju na stravične cifre i kada je reč o ljudskim žrtvama. Prema zvaničnim podacima Ujedinjenih nacija, u građanskom ratu u Ukrajini poginulo je više od pet hiljada ljudi, ali se strahuje da je ta brojka daleko crnja. Izveštaj nemačke agencija BND govori da je tokom konflikta na jugoistoku Ukrajine poginulo više od 50 hiljada ljudi. Iz zemlje je izbeglo oko dva miliona Ukrajinaca.
Direktor Instituta za strateške studije i prognoze Georgij Filimonov podseća da su „obojene revolucije“ projekti spoljnih sila za svrgavanje legitimne vlasti, zarad geopolitičkih i geoekonomskih interesa, a njihova realizacija se uvek odvija po jednom te istom scenariju.
„Nemojte da vas termin ’revolucija‘ dovede u zabunu — ta tehnologija ne predviđa promenu društveno-ekonomskih formacija. To je državni prevrat sa ciljem da se sa vlasti svrgne aktuelno rukovodstvo i uvede upravljanje spolja“, naglasio je on.
Odgovarajući na pitanje novinara, šta bi vlasti trebalo da preduzmu da bi izbegle svrgavanje u toku „obojene revolucije“, američki analitičar i novinar Endru Karibko je rekao da „vlast mora da se zasniva na istorijskim sećanjima i da neguje u ljudima nacionalne vrednosti i tradiciju“.
„Tada organizatori ’narandžastih‘ prevrata neće praktično imati šansu da uspešno realizuju svoje planove“, zaključio je on.
