Novi zakon je usvojen sa 67 glasova u korist njega, i 32 glasa protiv. Kako bi stupio na snagu bila je potrebna samo prosta većina.
Ovaj akt formalno stavlja tačku na kontroverzno prikupljanje i pohranjivanje telefonskih podataka koje je sprovodila Državna bezbednosna agencija i smatra se da on predstavlja prvo ograničenje nadzora u Americi od terorističkih napada 11. septembra.
Glad the Senate finally passed the USA Freedom Act. It protects civil liberties and our national security. I'll sign it as soon as I get it.
— President Obama (@POTUS) June 2, 2015
Američki zakonodavci su se trudili da provuku zakon koji bi okončao pauzu u obaveštajnim aktivnostima koja traje od isteka Patriotskog akta u nedelju veče.
Oni koji podržavaju američki Zakon o slobodi insistiraju na tome da je bilo neophodno da zakon bude usvojen kako bi bila obezbeđena državna bezbednost, dok njegovi kritičari smatraju da on ne štiti dovoljno građanske slobode.
Iako Zakon o slobodi sprečava NSA da prikuplja telefonske podatke, on, ipak, dozvoljava da informacije pohranjuju telekomunikacione kompanije, a da ih obaveštajne službe mogu dobiti na osnovu sudskog naloga.
Špijuniranje koje je američka Vlada sprovodila nad svojim stanovništvom prvi put je došlo u žižu javnosti nakon otkrića Edvarda Snoudena, bivšeg agenta NSA.
Snouden trenutno živi u Rusiji, kako bi izbegao krivično gonjenje u Sjedinjenim Američkim Državama.
