Teksaška kompanija koja proizvodi civilne helikoptere „bel“ potpisala je ugovor s ruskom firmom o proizvodnji tih letelica na Uralu bez obzira na to što je rukovodilac te firme na američkoj crnoj listi. Nemački dnenvik Špigel s negodovanjem piše o ovoj pogodbi, skrećući pažnju na činjenicu da je Evropa skupo platila sankcije protiv Rusije.
Rezultat delovanja sankcija jeste da se evropski robni promet s Rusijom smanjio za 40 milijardi dolara. Samo sa Nemačkom obim trgovine je opao za 37 odsto. Poređenja radi, SAD su izgubile svega četiri milijarde dolara.
„Obamina administracija koristi Evropu kao amortizer koji štiti SAD od posledica antiruskih sankcija, a one zapravo udaraju po evropskom biznisu i trgovini“, smatra urednik lista „Difens end forin afers džornal“ Gregori Kopli.
Nametnuvši saveznicima uvođenje sankcija, same Sjedinjene Američke Države od njih praktično nisu imale štete. Mnoge američke kompanije koje su sarađivale s ruskim partnerima pre sukoba u Ukrajini i danas neguju s njima poslovne odnose. Među njima je „Boing“, koji je prošle godine produžio dugoročni ugovor s ruskom metalurškom kompanijom, kao i „Orbital sajensis korporejšen“, koja lansira rakete i satelite. Ta kompanija je od „Energomaša“ naručila raketne motore.
Američki zvaničnici redovno naglašavaju da su sankcije osmišljene tako da nanose što je moguće manje štete preduzetništvu SAD. Tako i jeste, ali mnoge evropske kompanije su se našle u potpuno drugačijoj situaciji. One smatraju da sankcije nanose najveću štetu upravo njima.