Oni koji su imali sreće da im nova rešenja budu dostavljena, istovremeno su saznali da im je ovogodišnje zaduženje veće, uprkos činjenici da se osnovica određuje na osnovu tržišne vrednosti, odnosno cene kvadrata koja je u poslednjih godinu dana drastično pala.
U razgovoru za Sputnjik, ekonomista i urednik časopisa „Kvartalni monitor“ Milojko Arsić objašnjava da ranije poreske osnovice nisu bile usklađene sa realnim cenama kvadrata, tako da je ovogodišnje uvećanje realno.
„Na osnovu upoređivanja vrednosti konkretne imovine i poreskih osnovica tokom prethodnih godina dobijen je rezultat da je prosek vrednosti poreskih osnovica manji od tržišne vrednosti imovine. Znači da postoji opravdanje za uvećanje osnovice za porez na imovinu. Naravno, u nekim slučajevima moguće je da se dogodilo da je uvećanje poreske osnovice premašilo tržišnu vrednost imovine. U takvim okolnostima poreski obveznici imaju pravo da podnesu žalbu Poreskoj upravi i da traže novu procenu“, objašnjava Arsić.
On smatra da su predviđene zatezne kamate i visoke novčane kazne takođe opravdane, jer bez kažnjavanja nema poreske discipline.
„Problem je, međutim, što godišnja rešenja relativno dugo kasne, pa je neophodno unaprediti rad Poreske uprave, jer ne postoji opravdanje da se ovoliko dugo čeka, s obzirom da su parametri potrebni za određivanje osnovice poznati početkom godine“, kaže Arsić i precizira da većina Beograđana još uvek nije dobila nova poreska rešenja.
Ekonomista Branko Dragaš za Sputnjik ističe da su porezi na imovinu u Srbiji uvećani od 40 do 150 odsto na osnovu samovolje lokalnih samouprava koje utvrđuju stopu oporezivanja.
„Na tržištu nekretnina dolazi do pada vrednosti nekretnina, što je pokazatelj daljeg pogoršanja ekonomske situacije. Uprkos tome, na osnovu proračuna lokalnih samouprava na bazi proračuna kvadrata stana, može se zaključiti da je cena kvadrata veća. To je organizovana pljačka građana da bi se napunio budžet. Takva politika će dovesti do daljeg osiromašenja i propadanja porodica i socijalnog nezadovoljstva građana“, smatra Dragaš.
Govoreći o visokim novčanim kaznama koje su predviđene za neplaćanje poreza Dragaš ističe da takva praksa ne postoji u uporednim poreskim sistemima.
„Možda bi kao u pripovetkama Radoja Domanovića građanima koji kasne sa plaćanjem trebalo udariti žig na čelo da bi se znalo da su kasnili. Pored represivne politike, problematičan je i sam način obračuna zateznih kamata. Zbog čega se poreska godina deli na četiri kvartala, za tim zaista nema potrebe. Mogli su da odrede da se porez plaća i mesečno, pa da zaračunavaju zateznu kamatu svakog meseca i pripisuju kamatu na kamatu. Tako na primer umesto osnovnog duga od 3.000 dinara na kraju budete dužni državi 8.000 dinara“, precizira Dragaš.
Rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu ove godine kasne više nego prošle, iako je prva rata na naplatu dospela 19. februara, a druga 15. maja.
Pored osnovnog iznosa i kazne po neplaćenom kvartalu od minimum 50.000 dinara, zaračunava se i zatezna kamata od 14,5 odsto na godišnjem nivou.
