Radomir Marković, Milan Radonjić i Ratko Romić, optuženi za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije, negirali su na suđenju učešće u tom ubistvu.
Četvrti optuženi Miroslav Kurak je u bekstvu i sudi mu se u odsustvu, a za njim je raspisana poternica.
Prvooptuženi Radomir Marković rekao je da ne priznaje navode optužnice koja ga tereti da je 1999. godine organizovao ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
Kako je naveo na početku suđenja za ubistvo Ćuruvije, optužnica je zasnovana na pretpostavkama i insinuacijama i njom se ne može doći do istine.
„Nije mi problem da priznam ovo krivično delo jer sam već osuđen na 40 godina, ako će to pomoći Srbiji, ali moram da učestvujem aktivno, jer je ova optužnica napisana da bi se dala istorijska ocena jednoj vlasti“, rekao je Marković tokom detaljnog izlaganja svoje odbrane.
„Cilj je da budu osuđeni bivši funkcioneri DB. Ta teza se proteže kroz više postupaka. Želi se da se sve loše poveže sa tadašnjom vlašću i da se abolira sve loše što se dešavalo Srbiji“, rekao je Marković.
On je istakao da nema dokaza da je on organizovao ubistvo Ćuruvije na način kako je to u optužnici opisano jer, kako je naveo, stotine svedoka nema neposredna saznanja o ubistvu, već samo lični stav o tome.
„Jedini neposredni svedok, Branka Prpa, decidno je rekla da lice koje je pucalo na Ćuruviju ne odgovara opisu Miroslava Kuraka, koji je optužen kao neposredni ubica“, rekao je Marković.
Marković smatra da ne postoji nijedan dokaz da je, kako se to u optužnici navodi, postavio optuženog Milana Radonjića za šefa beogradskog centra DB, da bi realizovao plan ubistva.
On je negirao i da je prethodno naložio komandantu JSO Miloradu Ulemeku Legiji da njegova jedinica izvrši to ubistvo, a da ga je Ulemek odbio.
Marković je detaljno negirao navode optužnice, objašnjavajući funkcionisanje službe i tvrdeći da se nikada nije održao sastanak između njega, Ulemeka i komandanta Franka Simatovića, kako se to navodi u optužnici.
Marković, koji u požarevačkom zatvoru izdržava kaznu od 40 godina zbog zločina na Ibarskoj magistrali, ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića, takođe je rekao da nikada iz zatvora Ulemeku nije naručio ubistvo Kuraka, kako se to takođe pominje u optužnici.
Marković smatra da „istinu dugujemo porodici Slavka Ćuruvije“.
On je dodao da mu je žao što je Ćuruvijina ćerka Jelena udaljena iz sudnice, jer nju ne zanima politika, već samo istina.
Ćuruvijina ćerka Jelena prethodno je udaljena iz sudnice, jer će biti saslušana kao svedok u ovom postupku, dok je direktor B92 Veran Matić odlučio da ostane u sudnici, odnosno da ne svedoči u ovom postupku.
Nakon izlaganja odbrane, sud će početi sa izvođenjem dokaza tužilaštva za organizovani kriminal.
Među dokazima koje je predložilo tužilaštvo je saslušanje oko 90 svedoka — bivših pripadnika Državne bezbednosti, „zemunskog klana“, Jedinice za specijalne operacije, političara i drugih.
Ključni svedok tužilaštva u ovom postupku, nakon čijeg iskaza je pokrenuta zvanična istraga prošle godine u januaru, nekadašnji je pripadnik DB-a, odnosno komandant Jedinice za specijalne operacije, Milorad Ulemek Legija, koji se nalazi na izdržavanju kazne od 40 godina zatvora.
Ulemek je na svoju inicijativu, bezuslovno, 8. januara 2014. godine dao iskaz tužilaštvu u kojem je detaljno ispričao svoja saznanja o toj likvidaciji.
Suđenje u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije vodi sudija Snežana Jovanović, a članovi veća su Vladimir Mesarović i Dragan Milošević, prenosi Tanjug.
Zaprećena kazna od 30 do 40 godina zatvora
Optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal optuženi se terete da su 11. aprila 1999. godine, „iz niskih pobuda“ ubili novinara i vlasnika listova „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“ Slavka Ćuruviju, odnosno da su izvršili krivično delo teško ubistvo za koje je zaprećena kazna od 30 do 40 godina zatvora.
Marković se tereti da je to delo izvršio podstrekavanjem, a ostali su optuženi kao saizvršioci.
Ćuruvija je ubijen na Uskrs, tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije, u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe „Dnevnog telegrafa“.
Sa Ćuruvijom je u vreme ubistva bila njegova nevenčana supruga Branka Prpa, koja je tom prilikom zadobila lake telesne povrede pošto su je napadači onesvestili udarcem u glavu.
U vreme ubistva Ćuruvije na vlasti u Srbiji bila je koalicija SPS, JUL i SRS.
Radomir Marković je uhapšen u februaru 2001. godine, osuđen je na maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina zbog ubistva Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i četvorice članova SPO u atentatu na lidera SPO Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. godine.
Radonjiću i Romiću sudi se u Višem sudu u Beogradu i za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića u Budvi 2000. godine.
Prvostepeno su bili osuđeni na osam i sedam godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta i u toku je ponovljeno suđenje.