Nikola iz Likije, danas poznat kao Sveti Nikola, ošamario je jeretika Arija na Prvom Vaseljenskom saboru održanom u Nikeji u Maloj Aziji, 325. godine. Sveti Nikola je ovo učinio jer više nije mogao da sluša Arijevo bogohuljenje. Crkveni oci su taj postupak smatrali drskim, pa je Sveti Nikola zbog toga čak bio lišen arhijerejskog čina i zatočen u tamnicu. Biografi tvrde da su kasnije arhijereji shvatili da je odvažnost Nikolina bila ugodna Bogu, tačnije da je njegov postupak shvaćen kao revnost pobornika istine. Oslobodili su ga, vratili mu čin i on se po završetku Sabora vratio u Likiju da službuje.
Sukob je deo velikog spora u crkvenoj istoriji, poznatog kao „Arijanski spor“, koji je trajao od oko 318. do oko 381. godine, a nazvan je po Ariju, koji ga je poveo. Bilo je potrebno 18 crkvenih sabora da bi se rasprava okončala, počev od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 325, pa do sabora u Carigradu 381. godine. Predmet spora bilo je značenje ovaploćenja u okviru hrišćanskog monoteizma, a vodio se između pomenutog Arija i Atanasija Aleksandrijskog. Suština spora je bila u tome da li je Sin jednako večit kao Otac (Atanasije) ili je stvoren (Arije)? Da li Hrist ima istu suštinu (homoousias) s Bogom ili ima sličnu suštinu (homoiousias)?
Podela u SPC, ali medijska
Zašto ovo spominjemo? Zato što je u medijima proteklih dana bilo najviše priče o „sporu“ između mitropolita Amfilohija Radovića i episkopa bačkog Irineja Bulovića, a sve povodom upravo završenog redovnog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve. O navodnoj podeli unutar SPC, uplitanjima politike i pritiscima političara, pa čak i stranih ambasada, pisalo se kao da se dešava nešto stvarno veliko. I loše.
Desilo se jeste nešto veliko, ali nije loše. Naime, Srpska pravoslavna crkva rešava svoje probleme, a sporovi unutar nje sastavni su deo života Crkve od pamtiveka. Čak ovi današnji „sporovi“ nisu kao nekadašnji primeri koje smo u prilog ovoj tezi ciljano naveli na početku teksta — već dnevno-crkvena dešavanja, tako da kažemo. Nije ovde reč o promenama učenja SPC ili verske dogme, već o izvesnim razmiricama koje ne remete generalni pravac SPC. Naprotiv.
Pisanja su bila toliko velika da je i patrijarh Irinej morao da odgovara kako smena vladike mileševskog Filareta nema veze sa Ordenom Belog anđela, koji je dodelio lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, a ni sa ambasadorom SAD, već da se smenjenom episkopu pripisuju druge krivice.
Višednevno redovno zasedanje Sabora SPC, pored ove, donelo je odluku o smeni vladike Georgija, trajnom isključivanju iz crkvene zajednice — do pokajanja — bivšeg vladike Artemija, danas Marka Radosavljevića, koji je još 2010. razrešen zbog malverzacija u finansijsko-materijalnom vođenju Eparhije raško-prizrenske. Donet je niz značajnih odluka, među kojima je otvaranje dijaloga sa Rimokatoličkom crkvom, obnavljanje dijaloga s makedonskom crkvom u raskolu i razmatranje mogućnosti delovanja predstavnika SPC u Briselu.
Ali, mediji su mnogo više pažnje posvetili trvenjima unutar same SPC. Kada je upokojeni patrijarh Pavle bio bolestan i SPC više godina nije rešavala svoje probleme, onda je bilo: evo, haotično stanje, ništa se ne rešava, kakvu to poruku šalje Crkva. Danas, kada SPC rešava uočene probleme, opet ne valja.
Tada je bilo i priče o pismu patrijarha Pavla u kom je tražio da ga oslobode dužnosti, ali je medijskom manipulacijom stvorena slika o podelama u SPC i o tome kako jedni hoće da smene patrijarha, a drugi ga ne daju.
Unutrašnje razmirice nikako nisu podela
Razmirice na relaciji episkop bački Irinej Bulović — mitropolit Amfilohije Radović, prema rečima dobrih poznavalaca odnosa u SPC, traju još od njihovih studentskih dana. Oni uvek imaju nekih nesuglasica. Ništa se na ovom poslednjem, upravo završenom, Saboru SPC nije događalo dramatičnije no inače. Pomenuti proceduralni razlozi (kažu da ih je stvarno bilo) oko razrešenja vladika suštinski su paravan oko borbe za moć, jer se mitropolit Amfilohije i episkop Bulović sukobljavaju oko pozicije budućeg patrijarha.
Patrijarh se bira glasanjem, odnosno „kockom“, kada dođe do trojice kandidata koji imaju najviše glasova. Te kandidate biraju svi episkopi glasanjem. Bulovićevi „episkopi“ su upravo oni potpisnici peticije i, kako se može videti, to su većinom ljudi koji nemaju mnogo veze sa episkopom Irinejem — nisu nešto preterano obrazovani, a za neke od njih se vezuju razne nepravilnosti u radu. To je ono što se zove „neprincipijelna koalicija“.
Logika sigurnog glasa
Dakle, realno gledano, u pitanju je samo borba za moć. Na prethodnom Saboru su za nove episkope izabrani isključivo Bulovićevi kandidati, niko od Amfilohijevih nije prošao, i to je nekako odredilo raspored snaga za tih godinu dana. Međutim, ove godine ispada da je mitropolit Amfilohije dominirao, jer je Irinej bački spremao odbranu za vladike Filareta i Georgija (o kojima, u suštini, kako tvrde izvori bliski SPC, ne misli mnogo toga dobrog, ali mu oni predstavljaju još dva sigurna glasa).
Onima koji duže prate rad SPC, a i spolja gledano, bilo bi nekako logičnije da mitropolit Amfilohije pre „brani“ Filareta i Georgija nego Irinej. Kao kad je Amfilohije bio taj koji je protežirao smenu vladike Kačavenda, a Bulović ga je, takođe, branio. Što tek nema logike. Osim logike sigurnog glasa.
Jedinstveni za važna pitanja
Sabor je prihvatio i izveštaje o učešću delegacije SPC u radu svepravoslavnih predsaborskih konferencija i svepravoslavne komisije za reviziju tekstova pripremljenih za Sveti i Veliki sabor Pravoslavne crkve, koji se planira za iduću godinu. Prema ovom daleko važnijem pitanju su i episkop Bački i mitropolit Amfilohije bili ponovo na zajedničkoj liniji.
Najzad, poruka koja je poslata sa ovog Sabora je da Srpska pravoslavna crkva rešava svoje probleme. I zaista jeste tako. Pošto su mediji izvukli prljavštinu o Filaretu i Georgiju, oni su razrešeni. Sada se ne može se reći da SPC odobrava lopovluk, blud… Već da postoji novi trend i da sa mlađim episkopima dolazi do nekih promena. Očigledno.
