On je rekao da je očigledno da je propala politika američkog predsednika Baraka Obame da izoluje Rusiju i dovede Kremlj na kolena, dodajući da Kerijeva poseta Sočiju predstavlja „prekretnicu u sagi o ukrajinskoj krizi“.
„Prošlogodišnja politika Bele kuće prema Rusiji nije uspela. Kakva je ona bila? Ne moramo ni da pogađamo. Obama nam je u nekoliko navrata i sam rekao da su namere bile da se Rusija izoluje uz pomoć sankcija kako bi Amerika i NATO bili prisutniji u Ukrajini“, rekao je Koen, koji je i profesor na Univerzitetu u Prinstonu.
Međutim, ističe Koen, to se nije desilo, dodajući da postoje tvrdnje da se dogodilo suprotno i da je Rusija, iz nekog razloga, samo postala jača.
Prema njegovim rečima, odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da se sastane sa američkim državnim sekretarom, nakon njegovih pregovora sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovom je bio „veliki simboličan diplomatski posao“, koji bi mogao biti posmatran kao moguće otopljavanje odnosa u novom hladnom ratu.
Kako god, postavlja se pitanje, navodi on, kakva će biti nova američka politika prema Rusiji.
„Jasno je da ona u osnovnim načelima uključuje saradnju Rusije… Odjednom se pojavljuje činjenica da SAD ne žele više da Rusija bude po strani, već da bude partner kako u Iranu, tako i u Sriji, ali pre svega u Ukrajini“, ističe istoričar.
Prema njegovim rečima, među američkim političkim establišmentom postoji izvesna podela po pitanju ukrajinske krize.
Kako kaže, Vašington se našao u poziciji da ne može više da kontroliše ukrajinsku vladu, koju između ostalog, podržava od februara 2014. godine, jer je Kijev u poslednjih nekoliko meseci svojim izjavama umanjio njen položaj u krizi na jugoistoku zemlje.
Koen je rekao i da ukrajinska vlada svojim provokativnim izjavama o nameri da vojnim putem povrati Krim i Donbas, ignoriše odredbe Minskog sporazuma.
Da strpljenje Vašingtona ima granice, kaže Koen, postalo je jasno kada je Keri u Sočiju javno kritikovao ukrajinske vlasti, rekavši da predsednik Petro Porošenko treba da postupa u skladu sa sporazumom potpisanim u Minsku.
„To je bio prvi put da visoki američki zvaničnik u javnosti zameri ponašanju kijevskih vlasti. Zato se ja pitam da li to znači da Obamina administracija sada smanjuje svoju punu podršku Ukrajini. Ako je tako, to je velika prekretnica, poput Kerijeve posete Sočiju“, naglašava Koen.
Međutim, istoričar upozorava da će zbog otopljavanja odnosa između Rusije i Amerike verovatno biti određenih reakcija iz tabora američkog establišmenta koji propagira rat, dodajući da su sve priče o ruskoj agresiji u Ukrajini, njenoj nameri da ponovo stvori SSSR, kao i priče o navodnoj invaziji na baltičke države, slične mitovima da je bivši irački lider Sadam Husein posedovao oružje za masovno uništenje.
Ipak, prema njegovim rečima, veoma je važno to što je američki Ratni koledž buduće odnose Rusije i SAD nedavno definisao ne kao konfrontacione, već kao konkurentne i saradničke.
„Iako ovakva formulacija podseća na strategiju Amerike prema SSSR-u tokom hladnog rata, ona svakako označava moguću promenu u odnosima dveju sila“, zaključuje Koen.
