ASB, „Arbiter Samariter Bund“, druga je po veličini humanitarna organizacija u Nemačkoj, posle Crvenog krsta. Osnovana je davne 1888. godine, a u Srbiji su prisutni od 1999. Poslednje tri godine intenzivno rade na pitanju povratka Srba na Kosovo i Metohiju, ali i integraciji izbeglica i interno raseljenih u Srbiji.
Realizovali su različite projekte stambenog zbrinjavanja, a u poslednjih godinu dana uloženo je gotovo tri miliona evra u montažne i zidane kuća na područjima koja su bila poplavljena. Izgradnju prati ekonomska podrška porodicama.
ASB je svuda gde je pomoć potrebna, a posebni timovi šalju se na krizna područja pogođena prirodnom katastrofom. U poslednjem u Nepalu je i Ivan Marin, direktor beogradske kancelarije ASB-a.
Duša u Nepalu
Iako se pre nedelju dana vratio iz Nepala, prvi čovek ASB iz Srbije Ivan Marin kaže da mu je duša i dalje u toj zemlji koju je pogodila nesreća. Bio je u deset velikih humanitarnih misija, u Iraku, Libiji, Obali Slonovače. Poneo potresna sećanja sa Haitija koji je 2010. godine pogodio cunami i zemljotres. Tu je doživeo snažno podrhtavanje tla, ali ono što je doživeo proteklih dana u Nepalu, kaže, neuporedivo je sa svim prethodnim misijama. To je toplina, susretljivost, smirenost i ljubaznost Nepalaca.
„Delili smo pomoć za hiljadu porodica u Marmingu, na severoistoku zemlje, u selu gde od prvog udara zemljotresa niko nije bio. Dvadeset dana bili su prepušteni sami sebi. Pozvali smo vođe devet sela i rekli im šta smo doneli. Oni su sami organizovali podelu pomoći. Dovezli smo kamion do poslednje tačke do koje može u brda, od tog mesta oni moraju do svojih kuća da pešače sat i po. Polako su se spuštali sa brda, svako je uzeo svoj paket, potpisao i nastavio dalje, u savršenom redu i miru. Nije bilo pitanja uobičajenih za takve situacije, niko nije tražio više, čuli su se komentari, ove stvari nemojte da ostavite nama, dajte drugim selima u blizini, njima je potrebnije“, kaže Ivan Marin.
Razočaravajuće brojke
U zemljotresu je poginulo skoro 9.000 ljudi, bez krova nad glavom trenutno je najmanje milion i po, ali je utisak da su oči svetske javnosti skrenule sa te zemlje i velike tragedije. Ivana Marina pitali smo kakav je njegov utisak, da li se svet bolje organizovao posle zemljotresa na Haitiju.
„Do sada je prikupljeno samo 20 odsto sredstava da bi se pomoglo u prvoj, hitnoj fazi zbrinjavanja. To su, nažalost, razočaravajuće brojke. Ujedinjene nacije su poslale poziv da se skupi više sredstava, videćemo kakav će biti odziv. Međutim, ono što je jako zanimljivo su lokalne inicijative unutar Nepala. Pošto se nalazi na samom rubu Himalaja, ima puno trekera koji dolaze u to područje. Sreli smo puno grupa ljudi koji su na dobrovoljnoj bazi iz svih delova sveta došli sa svojim paketima pomoći, na osnovu privatnih kontakata koje su ranije ostvarili“, kaže Marin.
On je u Nepalu bio i 12. maja, kada je zemlju pogodio potres jačine 7,4 stepeni Rihterove skale. Bio je na samo 40 kilometara od epicentra. Na čistini koja je, na sreću, sanirana posle prošlogodišnjeg odrona.
Strah uoči monsuna
„Desetak minuta ranije bili smo u kanjonu, dobro je da smo se izvukli, moglo je svašta da se dogodi. Bilo je strašno. Posle udara radilo se više od pet sati na raščišćavanju puta. Čovek malo drugačije razmišlja nakon takvog događaja. Shvatite da je Zemlja velika sila i da smo tu bespomoćni, da ne možete ništa da uradite, samo da sačekate da sve prođe“, priseća se Marin.
Zemljotres je, pored toga što je odneo hiljade života, dodatno osiromašio siromašni Nepal. Pomoć mu je neophodna, posebno sada, pred monsun. Sezona kiša bi mogla ponovo doneti smrt, ako se brže ne reaguje. Međunarodna zajednica apeluje na sve koji mogu da pomognu.
U akciju je uključen i Crveni krst Srbije. Rusija je pomogla slanjem dva aviona sa specijalcima koji su pružili pomoć u otklanjanju posledica razornog zemljotresa. Kišna sezona dodatno će otežati situaciju na terenu, ali ASB će biti u Nepalu. Prikupili su 1,3 miliona evra, koje će uložiti u različite projekte, izgradiće privremene kuće za 300 hiljada porodica.
