Seljimi i Ljuštaku su najviši komandanti OVK osuđeni od kraja rata 1999. godine.
„Drenička grupa“ osuđena je za zločine počinjene nad kosovskim Albancima u logoru OVK u Likovcu kod Srbice 1998. godine. Predsednik sudskog veća Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici Darijus Skejalicki rekao je da je Sulejman Seljimi osuđen jedinstvenom kaznom zatvora od osam godina.
Sulejman Seljimi osuđen je, između ostalog, jer je tokom sukoba na Kosovu u nekoliko navrata 1998. godine kao član OVK nečovečno postupao prema albanskim civilima u Likovcu, nedaleko od Srbice.
Sudija Euleksa objasnio je da je, preteći smrću, Seljimi udarao te osobe i govorio im da su srpski špijuni.
Seljimi, poznat pod nadimkom Sultan, jedan je od osnivača OVK i bio je komandant glavnog štaba te formacije, sve dok na čelo vojnog dela OVK nije postavljen Agim Čeku. Smenjen je jer početkom 1999. godine OVK nije bila sposobna da sprovede bilo kakve akcije na Kosovu.
Poznat je i po dovođenju grupe mudžahedina na Kosovo. Oni su, pod komandom Čekua, kasnije marginalizovani. Posle rata bio je jedno vreme komandant Kosovskih bezbednosnih snaga, a u trenutku hapšenja bio je ambasador Kosova u Albaniji.
Sami Ljuštaku je takođe jedan od osnivača OVK i tokom rata bio je komandant „dreničke grupe“ OVK. U zatvor ide sa mesta gradonačelnika Srbice. Osuđen je na 12 godina zatvora.
Skejalicki je rekao da je Ljuštaku osuđen na 12 godina zatvora jer je, postupajući na brutalan način, namerno oduzeo život neidentifikovanom Albancu starom oko 40 godina.
Skejalicki je objasnio da je Ljuštaku ispalio tri metka iz pištolja u glavu vezanoj žrtvi koju su čuvali neidentifikovani vojnici takozvane Oslobodilačke vojske Kosova u selu Galici septembra 1998. godine.
Na jedinstvenu zatvorsku kaznu od po sedam godina osuđeni su Jahir i Zechir Demaku i Hisni Tači. Na po tri godine zatvora osuđeni su: Agim Demaj, Driton Demaj, Baškim Demaj, Seljman Demaj, Fadilj Demaku i Nedžat Demaku.
Sabit Geci, Sahit Jasari, Avni Zabelji, Jahir Demaku i Ismet Hadža oslobođeni su i optužbi za ratne zločine u proleće 1998. i u prvim mesecima 1999. godine, kao i optužbi za ubistvo srpskog policajca Ivana Bulatovića.
Pripadnici „dreničke grupe“ bili su u pritvoru više od dve godine. Oni su optuženi za ratne zločine, uključujući torturu, zlostavljanje i ubistva za koja se pretpostavlja da su izvršena u logoru takozvane OVK u Likovcu, u oblasti Drenice, tokom 1998. godine.
Osuđenima je određeno zatvaranje, a u kaznu će im biti uračunato i vreme provedeno u pritvoru.
Odmah posle izricanja presude, reagovali su bivši članovi OVK, poput Redžepa Seljimija, solidarišući se sa osuđenim pripadnicima OVK.
