Tači je takođe rekao da Priština traži nezavisnu međunarodnu istragu o „incidentu“ u Kumanovu, kada su u oružanom sukobu ubijena osmorica makedonskih policajaca i 14 napadača.
„Kosovska vlada osuđuje nasilje. Nećemo podržati nijednu akciju koja će destabilizovati Makedoniju. Snažno podržavamo Ohridski sporazum“, rekao je Tači.
On je takođe naveo da su optužbe Dika Martija (istražitelja Saveta Evrope o trgovini organima tokom NATO bombardovanja 1999. godine) „besmislene“, ali da će Priština podržati formiranje specijalnog suda koji će se baviti ovim optužbama, dodajući da će to biti peta istraga usmerena na optužbe protiv kosovskih Albanaca.
Navode o težnjama za stvaranje „Velike Albanije“ odbacio je kao „neosnovane“.
Tači je istakao da je prioritet kosovske vlade da stvori nova radna mesta i u tom kontekstu naglasio da će zahvaljujući francuskim investicijama u Ski-centar „Brezovica“ 2.000 ljudi dobiti posao, a kako je rekao, to će pomoći suživot tamošnjih Srba i Albanaca.
On je ocenio da bi Beograd i Priština uskoro trebalo da pristupe „međusobnom priznanju“, koje bi „Kosovu omogućilo članstvo u UN“, a Srbiji „približavanje članstvu u EU i NATO“.
SB UN: Osnovati specijalni sud za zločine OVK
Šef UNMIK Farid Zarif izrazio je žaljenje što još nema rezultata kad je reč o uspostavljanju ZSO i ukazao da je potrebno čvrsto liderstvo i Beograda i Priština kako bi se postigli pomaci u tehničkom dijalogu i došlo do konkretnih rezultata.
Kada je reč o osnivanju specijalnog suda za zločine OVK, Zarif je naglasio da je na sastancima sa kosovskim političkim rukovodstvom izneo jasno očekivanje međunarodne zajednice i rođaka žrtava zločina da neće doći do odgađanja u koracima prištinskih vlasti u cilju formiranja ovog suda.
Ambasadori država članica Saveta bezbednosti UN pozvali su vlasti u Prištini da što pre formiraju Specijalni sud za zločine OVK, pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i istovremeno osudili nedavne napade u Makedoniji.
Ambasador Rusije Vitalij Čurkin ukazao je da je problem Kosova i dalje veoma prisutan što, kako je istakao, potvrđuju i događaji u Makedoniji, gde su se pojavili ljudi u uniformama sa oznakama OVK.
Prema njegovim rečima, napad na makedonske policajce su izveli pripadnici velike grupe radikalnih boraca na Kosovu koji su planirali dalje napade.
On je rekao da su zabrinjavajuće izjave o ujedinjenju Kosova i Albanije.
"Vidimo dijalog u Briselu kao instrument za stabilizaciju situacije", istakao je on.
Čurkin je, takođe, izrazio zabrinutost zbog načina na koji zapadne diplomate pozivaju Prištinu da formira specijalni sud pri čemu prete da će u suprotnom taj sud formirati Savet bezbednosti i da bi ruski uticaj porastao u tom slučaju.
Osumnjičeni ratni zločinci moraju da budu izvedeni pred lice pravde bez obzira na status Kosova, poručio je Čurkin.
Zamenik ambasadora SAD u UN Dejvid Presman pozdravio je korake koje Kosovo preduzima na putu ka EU, kao i kontinuirani napredak u dijalogu Beograda i Prištine, i pozvao dve strane da ulože dalje napore u rešavanje pitanja telekomunikcija i energetike.
"Kosovo mora da na primeren način odgovori na optužbe za ozbiljne zločine počinjene između 1998. i 2000. godine i što pre usvoji adekvatne pravne mere osnivanjem specijalnog suda", rekao je on.
On je izrazio zadovoljstvo zbog kontinuirane posvećenosti Beograda i Prištine borbi protiv terorizma i u tom kontekstu čestitao Srbiji na organizovanju uspešne konferencije na tu temu u aprilu i, naročito, na njenom inkluzivnom pristupu kad je reč o učešću Kosova.
"Tražimo da Srbija i druge zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova priznaju značaj članstva Kosova u Interpolu i ne blokiraju njegovu kandidaturu za članstvo", rekao je on.
Predstavnica Velike Britanije izrazila je razočarenje što kosovske vlasti još nisu formirale specijalni sud za zločine OVK i istakla da Priština mora da se pozabavi pitanjem nekažnjivosti i korupcije i da radi na izgradnji vladavine prava.
I Španija je pozvala vlasti u Prištini da odgovore na optužbe za ratne zločine OVK iz prošlosti i pozvala na brzo formiranje specijalnog suda, dok su ostali ambasadori istakli značaj formiranja specijalnog suda i nastavka dijaloga Beograda i Prištine i rešavanja preostalih pitanja.
