Vašington je više puta tražio od tajlandske vojske da im ustupi aerodrom na Puketu u svojstvu baze za održavanje operacija za spasavanje Rohindža — predstavnika muslimanskog naroda u Mjanmaru koji su morali da beže iz zemlje zbog ugnjetavanja od strane budista.
Mnogo puta do sada su posle vojnog puča Sjedinjene Američke Države pokušavale da se mešaju u unutrašnja pitanja Tajlanda i vršile su pritisak na generale koji se nalaze na čelu države.
Jelena Fomičova, viši naučni saradnik Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka ukazuje i na geostratešku važnost Mjanmara u odnosima SAD i Kine.
„Za uticaj se bore Kina i SAD. Mjanmar je veoma bogat prirodnim resursima i direktan put Kine na topla mora, a Kinezi se ozbiljno bave izgradnjom infrastrukture u regionu. Ipak, ovo nije toliko borba za Mjanmar, koliko pokušaj pritiska na regionalne vlasti“, smatra Fomičova.
Komanda kopnenih snaga i Ratne mornarice Tajlanda odbila je molbu Amerikanaca, zatraživši da povuku avione i vojnike sa Puketa do 29. maja. Stav Bankoka, kako prenosi list, povezan je sa stalnim pritiskom koji Vašington vrši na vlasti kraljevstva zbog trgovine ljudima. U Ministarstvu odbrane Tajlanda se plaše mešanja SAD u politiku Bankoka prema izbeglicama iz naroda Rohindža.
