Kad Edi Rama, albanski premijer u Prištini, ispred tek otkrivenog spomenika-biste Ismailj Ćemajliju, albanskom političaru iz 1912. godine, zaslužnim za proglašenje nezavisne Albanije, kaže da neće pogaziti reč datu Americi i Briselu, ali da je Albancima na jugu Srbije potrebna „kulturno i duhovno ujedinjenje“, čoveku ne ostane ništa drugo nego da se zabrine za svoje duhovno zdravlje.
Sastanak sa regionom
Politička aktivnost albanskog premijera Edija Rame u poslednjih dvadesetak dana usmerena je na niz, što zvaničnih što nezvaničnih sastanaka sa liderima albanskih partija iz regiona. Reč je kako se saznaje o Raminoj „mobilizaciji“ nacionalnog duha Albanaca, za koji se procenjuje da je posle proglašenja nezavisnosti Kosova delimično pao, jer se smatra da je posao gotov. Izvori upoznati sa agendom Edija Rame za Sputnjik otkrivaju da se albanski premijer, osim sa makedonskim liderima albanskih, sastao i sa liderima Albanaca u Crnoj Gori, ali i sa Albancima sa juga Srbije. Kako sagovornik Sputnjika otkriva, Rama je uz podršku čoveka (ime poznato autoru teksta, prim.a) zaduženim za albansku dijasporu, koji je inače i Ramin nezvanični savetnik za koorodinaciju sa Albancima koji žive u svetu, imao ozbiljne razgovore sa svojim sunarodnicima u okruženju. Glavna tema bila je mobilizacija albanskog tela u regionu i okupljanje istog oko zajedničke ideje — ujedinjenje Albanaca. Prema rečima našeg sagovornika, Rama je praktično izdao direktivu Albancima u regionu da svako u svom „dvorištu“ podigne dovoljno veliku prašinu da skrene pažnju međunarodne zajednice.
Brisel bez sna
„Situacija je takva da je dovoljno da u svakoj od zemlja gde živi naš narod, a smatra se manjinom, bude dovoljno da izazovemo, da tako kažemo,’situaciju‘ koja može da naruši pre svega miran san Briselu, jer ipak je tamo centar svih odluka“, kaže naš sagovornik napominjući da ne priča o nasilju već o „demokratskoj borbi za prava“. On je ovome dodao da ne može svaki faktor da se kontroliše, tvrdeći da ni na koji način nemaju veze sa ekstremnim grupama, kako je rekao, ostacima OVK.
Na pitanje da li Rama zaista „mobiliše“ Albance na Balkanu i kako je to moguće, sagovornici Sputnjika imaju uglavnom slične odgovore koji se završavaju isto — zato što ima podršku Zapada.
Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative napominje da se očigledno radi o pripremljenom planu, promocije Edija Rame kao snažnog regionalnog igrača i faktora stabilnosti.
„To je u skladu sa američkom projekcijom vizije Albanaca kao najuticajnijeg faktora bezbednosti na Balkanu. On je prvi lider Albanije kojeg Zapad, pre svega SAD, promovišu kao pan-albanskog lidera, tolerišu mu se pretnje i ekstremističke izjave, i odatle on crpi svoju aroganciju i samouverenost“, objašnjava Mitić.
Slično mišljenje izneo je i Dušan Proroković, analitičar Fonda za strateške kulture, uz napomenu da se ne bi iznenadio da Rama predloži potpisivanje bilateralnog sporazuma lokalnih samouprava Albanca s juga Srbije sa vladom Albanije.
Bilaterala s jugom Srbije
„Ako želi da isprovocira Srbiju, on to može i da uradi, jer mu u ovom trenutku stoji mnogo stvari na raspolaganju“, navodi Proroković. On napominje i da je ovo prvi put od Prvog svetskog rata da se država Albanija na ovako direktan način bavi projektom „Velika Albanija“.
„Sam Rama je do skora bio potpuno nezainteresovan za ovu ideju što govori dve stvari; prvo da je u ovoj akciji instrumentalizovan od spoljnog faktora koji ima interes za to, a drugo da među samim Albancima ima ogromnu podršku za ovakvu politiku. Spoljni faktor koji ga podržava će velikoalbansku ideju koristiti za svoje interese. Oni žele da Balkan na ovaj način destabilizuju kako bi držali pod kontrolom Evropsku uniju, ali i da bi blokirali proces približavanja Moskve i Brisela, navodi Proroković, dodajući da ne bi bilo moguće da sam Rama bude instrumentalizovan da nema podršku među narodom za ideju koju promoviše.
„Albanci su shvatili da se njihovi interesi poklapaju sa atlantističkim interesima koji se prave za ceo kontinent i otuda ovakav Ramin polet“, zaključuje Proroković.
