Osim o bezbednosti, nakon terorističkog napada u Zvorniku u Republici Srpskoj, i ekonomiji, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u petak je u Beogradu sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem razgovarao i o rezultatima njegove posete Sarajevu. U razgovoru za Sputnjik predsednik Dodik odgovara i na pitanje da li je EU tražila prekid ili slabljenje odnosa između Srpske i Srbije?
„Ako je Srbija i dobila taj nalog ona se tako ne ponaša. Imamo veoma dobre odnose i nastavićemo da ih gradimo u tom pravcu. Ali, to je spin koji pokušavaju da nametnu, kao priča o neželjenom detetu — Republici Srpskoj — koja u kontinuitetu treba da bude sporna, i da bude ukinuta. Inače, Srpska je danas jedan od najstabilnijih prostora u ovom regionu. I ekonomski i politički vrlo dobro funkcioniše. Postoji nezadovoljstvo jednog dela Muslimana u Bosni, delu međunarodne zajednice, pa čak i jednog dela opozicije u RS, koji da bi se pokazao servilnim i evropejcima, želi da ukine glas RS, što je najvažnije. Matrica razbijanja srpskog jedinstva u reginu i dalje je na sceni“.
Jedna od priča u medijima je i da EU pokušava da „uceni" Srbiju, kao jednog od potpisnika Dejtonskog sporazuma, unitarnom Bosnom u okviru pregovora sa EU, slično kao što to radi sa Kosovom. Koliko je to tačno i da li je to moguće?
— Na Balkanu je naravno sve moguće. Ne mogu da isključim mogućnost da će to neko tražiti. Ali svaka degradacija i udar na Republiku Srpsku, nije samo udar na nas, već i na Srbiju, jer ona garantuje Dejtonski sporazum. Prema Srbima na Balkanu se u kontinuitetu vrši nepravda. Ona je i vidljiva. Ako bi neku kumulativno izučavao pozicije naroda pre rata i posle rata, video bi da smo najviše pomeran narod i da su najveća kumulativna stradanja imali Srbi. Kad saberete sve Srbe sa prostora bivše SFRJ koji su morali da odu sa svojih prostora, videćete da su to najveća pomeranja. Na nama vežbaju trećerazredni političari i službenici raznih administracija koji na taj način održavaju svoj primat. U suštini, postoji osećaj da međunardna zajednica, ili ono što mi mislimo da jeste, ovaj prostor večito drži u stanju vanrednog stanja koji se stalno produbljuje. Svaki dan dobijete nešto što izaziva vanrednost, što izaziva reakciju. To govori da moramo što pre da se odmaknemo od svih aspiracija i da nama upravlja i uređuje prostor neko drugi. Kada meni kažu da sam bosanski Srbin — to je za mene pogrdno nazivanje. To je za mene aluzija da postoje još neki Srbi, da sami Srbi nisu narod, nego da postoji nekih šest segmenata tog naroda. Ovo govori da nismo uvaženi i da smo samo jedna vrsta eksperimenta. Samo stabilan i nacionalni i državni dogovor Srbije i Srpske može da menja te stvari. Svako podaništvo može samo da dovede do još dramatičnijih zahteva i vežbanja nekih koncepcija na nama.
O Dejtonskom sporazumu neki zapadni zvaničnici često govore da je prošlost. Drugi da je potrebna revizija. Šta vi o tome mislite?
— To nije nova priča i o tome se govori od trenutka potpisivanja Dejtona. Problem BiH jeste u tome što je Dejtonski sporazum, pre nego što je počeo da se primenjuje, počeo da se razgrađuje od strane visokih predstavnika Zapada koji su imali za cilj da ga modeliraju u nekom pokretu, i da promene njegovu samu suštinu. Imamo problem što su nepravnim političkim nasiljem, pre svega visoki predstavnici, podržani od strane nekih struktura sa Zapada, menjali, kroz donošenje odluka i zakona, politički sistem uspostavljen Dejtonskim sporazumom, i napravili još težu situaciju u Bosni, nego što je bila. Onemogućili su napredak u samoj relizaciji tog sporazuma. I naravno da oni, koji su to na taj način nekih pet, šest godina razgrađivali, kad smo mi u Republci Srpskoj sa tim stali, i nismo dozvolili više da se to dešava, postali nezadovoljni jer su želeli više. Dejtonski sporazum predstavlja stalni interes tih struktura da ga, navodno, usavrše, a oni ga degradiraju. Izbacivane su razne teze o tome. Jedna od njih je da treba odustati od Dejtona i uključiti se u Brisel. To je isto kao da ste rekli jednoj Nemačkoj pre nego što je ušla u EU, da treba da odustane od Nemačke. Taj Brisel i taj pristup evropskim integracijama ne znače ništa drugo nego da se postojeća struktura neke države prilagodi i prihvati pravno nasilje EU. Niko nije promenio svoju unutrašnju organizaciju — ni Austrija, iako i ona ima svoje pokrajine, kao i Nemačka, Belgija… Niko od njih nije tražio da ih ukine i da uspostave neku novu državu. Od nas se očekuje da se ukine Republika Srpska, kako bi nas navodno sa osmehom čekali u Briselu, što je potpuna iluzija, jer RS ne može da odustane od svojih prava. Dominantna politika RS danas je da prava koja su propisana Dejtonom ponovo vratimo i smatramo da je to neophodno učiniti, ako postoji želja da se održi Dejton i dejtonska struktura.
Da li rezoluciju o samostalnosti RS sa mogućnošću održavanja referenduma, koju je izglasala vaša stranka, ima upravo za cilj da sačuva RS u slučaju degradacije ili menjanja Dejtona?
— Naravno. Srbi, niti bilo koji drugi narod, ne sme da odustane od svog prava na iskazivanje demokratske volje putem referenduma o bilo kom pitanju. Onemogućavanje toga, znači majorizaciju i degradacijau samog tog naroda. Afirmacija prava da se na taj način odlučuje o bilo kom pitanju nije suprotno povelji UN, niti drugim dokumentima, principima i standardima u svetu. RS je strana potpisnica Dejtona i kao takva, ima pravo da odlučuje. Mi smatramo da su nam nametnuli i oteli nadležnosti bez pitanja. Mi samo želimo da budemo pitani i da se odlučuje koncezusom. Ako toga nema, zašto se onda isključuje mogućnost da narodi o tome odluče na referendumu?
Zapad je nedavno napravio analizu o bezbednosti na Balkanu, gde su navedene tri ključne opasnosti: međuetnički konflikti, radikalni islam i uticaj Rusije.
— Više imate nasilja između demonstranata i američkih policajaca nego u Republici Srpskoj. Nama se, zaista, desio teroristički čin, ali to se dešava i u drugim mestima u svetu. To ne znači da je bezbednost ugrožena. Mi smo ponosni što smo stabilni. Nemamo izazova te vrste, ali imamo onih koji su nezadovoljni odnosom u svetu i uspehe koji se nigde ne beleže. Njima treba neko uspešno mesto, a onda se vraćaju na staro mesto gde nisu dovršili posao i nekom imaginacijom pokušavaju da zatvore tu priču. Tako je sada u Makedoniji, u kojoj su jasno podeljene etničke pozicije između dva većinska naroda, i njihovo zasebno življenje, kao posebnih zajednica, i u društvenom i u političkom smislu apsolutno proizvodi trenje koje stvara konflikt. Tako je i u BiH. Bez obzira na imaginacije i neka daleka obećanja o lepoj budućnosti, za sto godina kad uđemo u EU, oni nisu mogli da prevaziđu istorijske nesuglasice, trenutne različite pozicije i interese naroda koji tamo žive. Očigledno da u Bosni i Hercegovini, šta god ko pričao, Muslimani žele da izgrade unitarnu Bosnu i žele druge da vide kao manjinu ili raseljene iz BiH i da Bosna ostane skroz njima. Mi, Srbi, smo rekli da smo za Dejton onako kako piše, a ne onako kako ga oni čitaju. Hrvati su nezadovoljni svojim statusom i svakako žele nešto da promene. Prema tome, to je nešto što je konstantno, ali je i deo nezavršenih politika koje su na raspadu bivše Jugoslavije pokušali da grade kvazi državu BiH, koja je po svemu ličila, i imala istu unutrašnju strukturu, kao što je imala Jugoslavija — koja nije mogla, samo četiri, pet godina ranije da preživi. Onda su u BiH gurnuli Bošnjake, Srbe i Hrvate koji su ratovali za novu Jugoslaviju, i koji sad u toj karikiranoj Jugoslaviji treba da sarađuju po svim pitanjima, kao dokaz potpune tolerancije.
Niste nam odgovorili kako gledate na faktički izjednačavanje islamskog radikalizma i uticaja Rusije na Balkanu kao stavke koje ugrožavaju Balkan po ocenama Zapada.
— Upoređivanje uticaja Rusije sa islamskim radikalizmom je besmislen! Samo zlonamerni mogu da prave to poređenje. Rusija je ovde prisutna kao dobar poslovni partner i pomaže u ekonomskoj stabilizaciji, zašta smo joj veoma zahvalni. Nema ni jednog faktora ili pojedinca države Rusije koji je uperen na narušavanje bezbednosti, za razliku od islamskih „boraca“ koji su ovde dospeli tako što im je Zapad, za vreme ratova, dozvolio da uđu na ove prostore i naprave najveće zločine. Manipulacija, spin i podmetanje neće prestati, jer im treba rat na promotivnom nivou. Rusija ni na koji način, niti vojno niti u bilo kom bezbednosnom smislu, nije pristuna ovde. Njihovo ekonomsko prisustvo nije ničim uslovljeno. Ruske trupe nisu raširene u svetu. Moram da kažem da sam najkorektniji i najugodniji stav imao u razgovoru sa predsednikom Rusije Vladmirom Putinom i da nisam nikada osećao nikakvu težinu ili niti sam dobio bilo kakav politički zahtev koji bi me doveo u poziciju da nešto moram, a da ne mogu. S drugih strana je bilo mnogo toga. Uveren sam da se, i pod pritiskom sankcija, Rusija stabilizovala. Međutim, samo zato što imamo korektan, stabilan odnos prema Rusiji nama nabacuju etiketu da smo nekakav ruski „trojanski konj“. To je veštačka polarizacija napravljena na Zapadu. Naš pozitivan odnos prema Rusiji nije sporan — mi nismo mogli da prihvatimo da budemo deo onih koji će uvesti sankcije Rusiji ili da na neki drugi način učestvujemo u nečemu što je protiv same Rusije, jer smatramo da Zapad nije u pravu sa onim što je činio u Ukrajini, i da je Rusija postupila ispravno u funkciji zaštite svog naroda na tom prostoru.
Kako gledate na dašavanja u Makedoniji?
— Što se tiče Makedonije tamo postoji legalno i legitimno izabrana Vlada koja pokušava da odbrani nacionalne interese Makedonije po Ustavu i Zakonu. Neko drugi to vidi kao problem. Očito je da je tamo situacija rovita i da se kao takva pokušava iskoristiti.
Da li ste upoznati sa novom platformom za Kosovo predsednika Srbije?
— Nisam pročitao tu rezoluciju… BiH nije priznala Kosovo samo zato što mi nismo na to pristali i ostajemo na toj liniji. Svaka naša odluka o Kosovu može da dođe samo posle Srbije, a ne pre nje. Kosovo je dokaz arogancije međunarodnog faktora koji je kroz seriju kažnjavanja Srba rasturio i oteo deo teritorije Srbiji. Srbi su tamo poniženi i degradirani. Pečat na to je stavila međunarodna zajednica koja je promovisala Kosovo kao takvo.
Kako vidite situaciju unutar Evropske unije?
— Evropska unija nije ono što je bila pre nekoliko godina. Taj optimizam je slomljen i mnogo je evroskeptika u EU. Sama činjenica da je Kameron pobedio u Britaniji, a da mu je jedno od osnovnih izbornih zalaganja bila upravo priča o referendumu o izdvajanju Britanije iz EU, zbog čega je po oceni analitičara i dobio izbore, govori o nestabilnosti same EU. A evropska administracija sa nama, koji treba da se pridružimo EU, nastavlja da radi kao da se tamo ništa nije promenilo i kao da teku med i mleko. I ako ovaj region uđe u EU, to neće biti ona EU sa početka našeg puta, već EU na kraju svog puta. Ne mogu da predvidim kako će izgledati, ali mislim da će biti najverovatnije bez Britanije. Ili sa Britanijom, ali uz velike ustupke Brisela i Nemačke. Ali to opet neće biti ona EU koja je postojala.
