Takva saradnja može biti neophodna tokom budućih međunarodnih kriza, govori stručnjak Centra analize strategije i tehnologije Vasilije Kašin u autorskom tekstu za Sputnjik.
Vežbe po svojoj prirodi nisu ni „antipiratske“ ni „antiterorističke“, ali ni „humanitarne“. Brodovi dveju država su odradili vežbe, koje su podražavale prava bojeva dejstva protiv protivnika, koristeći brodove, podmornice i avijaciju. Takođe, učesnici su odradili i vežbu zaštite od oružja za masovno uništenja, što može biti aktuelno u slučaju novog globalnog rata.
Strane su pokazale svoju sposobnost da zajedno pokažu svoju snagu u udaljenim delovima sveta. Važno je i to što su vežbe bile održane nedaleko od Sirije. Upravo tokom sirijske krize Rusija i Kina su, nastupajući zajedno, uspele po prvi put nakon hladnog rata da osujete američku intervenciju protiv jedne suverene države. Prisustvo ruske flote blizu obala Sirije sprečava svaku mogućnost blokade njenog snabdevanja.
Trenutno je kineska flota brojnija od ruske kad je reč o razaračima, a takođe raspolaže i savršenijim desantnim brodovima. Istovremeno, ruska flota ima više atomskih podmornica, koje su sofisticiranije od kineskih i raspolaže raketnim krstaricama. Osim toga, važno je znati da je flota najpre instrument politike, a koaliciona upotreba flote dve stalne članice Saveta bezbednosti UN povećava efikasnost ovog instrumenta.
Zajedničko korišćenje snaga flota moguće je i pri evakuaciji građana iz ratnih zona. U daljoj perspektivi, može se raditi o mogućem pokušaju sprečavanja još jedne zapadne intervencije u smislu podrške još nekoj „obojenoj revoluciji“.
Pojavljivanje raketa za udare na kopnene ciljeve na brodovima Rusije i Kine povećaće efikasnost ovih zajedničkih snaga. U perspektivi, Rusija i Kina moraju preuzimati iskustvo NATO-a u obezbeđivanju čvršće saradnje flota različitih država i truditi se da postignu podjednako visoki nivo integracije sistema veza i upravljanja.
