Nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila je lidere EU da ne daju lažna obećanja.
„Ne smemo podsticati lažna očekivanja koja kasnije nećemo moći da ispunimo“, naglasila je Merkelova prilikom obraćanja poslanicima u Berlinu uoči odlaska u Rigu na samit Istočnog partnerstva.
Zemlje istočnog bloka sastale su se u Letoniji na dvodnevnom samitu, čija je glavna tema članstvo u EU. Zadatak lidera Evropske unije je da prilikom samita analiziraju potencijale za članstvo Jermenije, Azerbejdžana, Belorusije, Gruzije, Moldavije i Ukrajine, kao i da ocene celokupan uspeh Istočnog partnerstva.
Merkelova je uoči samita „zapalila binu“ rekavši da zajednički projekat EU sa bivšim sovjetskim državama „Istočno partnerstvo“ nije instrument proširenja EU.
I predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker se po dolasku u Rigu oglasio rekavši da članstvo u EU neće biti fokus ovog samita.
„Oni nisu spremni, mi nismo spremni“, rekao je Junker.
Pored toga, u nacrtu deklaracije samita takođe je navedeno da će i liberalizacija viznog režima Ukrajini takođe biti odložena. To će najverovatnije ogorčiti Kijev, imajući u vidu da se Ukrajina svim snagama zalaže za članstvo u EU, kao i da je predsednik Petro Porošenko još prošle godine obećao svojim građanima da će od 1. januara 2015. godine svi imati pravo da putuju bez viza po zemljama EU.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk se po tom pitanju oglasio rekavši, između ostalog, da „oni imaju pravo da maštaju o Evropi, ali najverovatnije neće biti reči o mogućem stupanju u EU u skorije vreme“.
„Interesantno je to što poslednjih nekoliko nedelja primećujemo daleko blaži ton u obraćanju SAD prema Rusiji”, rekao je britanski novinar Nil Klark.
„Ukrajinska vlada s pravom treba da bude zabrinuta zbog toga. Upravo zato retorika iz Kijeva postaje sve ratobornija”, ocenio je Klark.
Prema rečima britanskog novinara, EU poslednjih dana zauzima nešto drugačiji stav prema Ukrajini, imajući u vidu da je to pitanje dostiglo svoj vrhunac. On kaže da je sve više realnih ljudi u Evropi koji žele kraj ruskim sankcijama, koje se direktno odražavaju na ekonomije najvećih evropskih zemalja kao što su Nemačka i Francuska.
