Kijev već nekoliko dana otvoreno ucenjuje strane kreditore mogućim moratorijumom na isplatu spoljnog duga. „Ako se desi da naši pregovori ne budu blagovremeno završeni, ako ne budemo u mogućnosti da dođemo do rešenja na transparentnoj, dobrosavesnoj osnovi, tada će to biti poluga koju bismo mogli da iskoristimo“, izjavila je ministarka finansija Ukrajine Natalija Jaresko. Na ovaj način, prema njenim rečima, pretnja moratorijumom „tera na ubrzanje pregovora“.
Od svih ukrajinskih kreditora, najveću zabrinutost pokazuje Moskva kojoj je Ukrajina dužna 3 milijarde dolara samo u okviru kredita datog Janukoviču (Kijev u okviru programa MMF-a do juna treba da se dogovori o restrukturiranju 23 milijarde dolara duga). Ministar finansija Rusije Anton Siluanov podsetio je da Ukrajina do 20. juna treba da plati 75 miliona dolara za ruski kredit. Ako to ne uradi, Moskva će se obratiti sudu, što će Ukrajinu dovesti do bankrota.
Njegov kolega iz Vlade Sergej Lavrov naveo je druge obaveze. „Nikakve pravne akcije zasada nećemo preduzimati. Mi imamo konkretne rokove za otplatu te 3 milijarde dolara, koji su bili dati putem kupovine državnih obveznica. Nismo, iako smo imali pravo, tražili otplatu ovog novca pre roka, ali, u svakom slučaju, redovan rok je krajem godine i mi svoj stav ne menjamo“, rekao je šef ruske diplomatije. Ministar je dodao da se nada adekvatnoj reakciji međunarodne javnosti u smislu percepcije situacije, kao na „potpunu diskreditaciju režima na koji se računalo“.
„Civilizovani svet je odavno shvatio sa kim ima posla — da ukrajinske vlasti ne drže ili ne mogu da drže reč“, dodao je on.
Svet je odavno shvatio, ali će, po svemu sudeći, uskoro na Rusiju vršiti veliki pritisak da Kijevu još i oprosti dug. Ukrajina se sve vreme predstavlja kao žrtva ruske agresije, troši na odbranu 5-10 miliona dolara dnevno, što je i izazvalo potrebu za restrukturiranjem.
„To je pravi rat protiv Rusije. Danas su zarobili dva ruska vojnika, pre nekoliko nedelja i meseci zarobili su 20, odnosno 60 ruskih vojnika iz specijalnih jedinica“, konstatovao je ukrajinski predsednik, dajući na znanje da se uskoro može očekivati otkrivanje novih ruskih padobranaca. U vezi sa tim, iznenađuje da je, bez obzira na svu agresiju, Kijev tek sada odlučio da raskine ugovor o vojno-tehničkoj saradnji između Ukrajine i Rusije.
U poslednje vreme iz Kijeva dolazi cela serija ratobornih izjava i akcija koje Rusiju treba da izbace iz ravnoteže. Među njima nisu samo nagoveštaji odbijanja da se isplati ruski dug i zarobljavanje ustanika koji su navodno ruski vojnici, već i pretnje strateškog karaktera.
„Kako bismo se realno suprotstavili nerazumnom čoveku koji preti svetu moćnim nuklearnim potencijalom, samo napori naše zemlje nisu dovoljni. Potrebna je saradnja i sistemska koordinacija napora svih vodećih zemalja sveta. To bi trebalo da bude kompleks ekonomskih, političkih i vojnih mera, uključujući jačanje zajedničkog sistema zaštite od nuklearnih pretnji i raspoređivanje sistema protivraketne odbrane na dodatnim mestima“, izjavio je sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost Aleksandar Turčinov. Jasno je da nijedna razumna američka administracija neće ići na realizaciju takvog plana, ali je Turčinov znao koga pritiska — svaki razgovori o protivraketnoj odbrani (PRO) u Moskvi apriori izazivaju bolnu reakciju.
„Ako se ima u vidu činjenica da Ukrajina želi da razmesti elemente američke PRO, to, naravno, može izazvati samo negativnu reakciju. To će za sobom povući potrebu za odgovorom Moskve, radi osiguravanje bezbednosti“, pojasnio je pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
Sadašnja serija ukrajinskih političkih i vojnih provokacija već je izazvala reakciju u Kremlju koja je krajnje neprijatna za Kijev i za Petra Porošenka lično.
„Postoji ozbiljan sukob poverenja koji se, nažalost, zasniva na konkretnim činjenicama — neispunjavanjima obaveza i prekidima ispunjavanja odredaba iz potpisanih sporazuma“, rekao je Dmitrij Peskov.
U Kijevu ovu izjavu treba maksimalno ozbiljno da shvate. Ni za koga nije tajna da se Moskva i danas drži plana federalizacije Ukrajine. U okviru tog plana, Rusija ne samo da podržava teritorijalnu celovitost Ukrajine u okviru granica iz aprila 2014. godine, već i ne dozvoljava toj zemlji da padne u ambis ozbiljne društveno-ekonomske krize. Rusija će se držati ovog plana sve dok sadašnjeg predsednika vidi kao odgovornog političara, a plan federalizacije kao realan. Onog trenutka kada se Rusija razočara, čim deficit poverenja dostigne kritičku tačku, Kremlj može preći na rezervni plan — stvaranje Novorusije. Ili, kao minimum, menjati partnera za pregovore u Ukrajini.
Tekst u originalu pogledajte na ruskom portalu „Ekspert“.
