Prema oceni vlade u Kijevu, to neće uticati ni na stabilnost bankarskog sistema zemlje, niti na devezni kurs ukrajinske grivne.
Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov je tu odluku nazvao korakom ka bankrotu.
Premijer Arsenij Jacenjuk došao je u Vrhovnu radu da objasni kako će zemlja izaći na kraj sa teškim bremenom spoljnih dugova, obavezom isplate 23 milijarde dolara koja uskoro dospeva. On je zamolio Radu da vladi da dodatna ovlašćenja“.
„Molim vas da usvojite dva zakona koja daju mogućnost ministarskom kabinetu Ukrajine da u slučaju potrebe, ukoliko se ne dogovorimo s našim kreditorima, a nadamo se da ćemo se dogovriti sa našim kreditorima, date mogućnost da uvedemo moratorijum na isplatu spoljnih dugova po spiskuk koji je naveden u prilogu datom nacrtu zakona“, rekao je Jacenjuk.
Predstavljajući dokument, on je pozvao strane kreditore da pomognu ne rečju, nego dolarima, tačnije milijardama dolara i da restrukturiraju dugove pod uslovima koje predlaže ukrajinska vlada.
Vrhovna rada je podržala nacrt zakona o moratorijumu. U praksi to znači da će zemlja da odbije da isplati dugove s kojima ne može da izađe na kraj. Na spisku uz navedeni nacrt zakona nalazi se i emisija evroobveznica Ukrajine vredna tri milijarde dolara koje je kupila Rusija krajem 2013. godine. Međutim, pored duga Rusiji, tu su i dugovi švajcarskim, nemačkim i kineskim kreditorima sa kojima Ukrajina zasad nije uspela da se dogovori.
Zakon da bi stupio na snagu treba još da potpiše predsednik Petro Porošenko, a pretpostavlja se da će dokument važiti do jula 2016. godine.
Faktički, to je korak ka bankrotu, rekao je pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov. S takvom ocenom slažu se i ekonomski stručnjaci. Glavni ekonomista ING banke za Rusiju Dmitrij Poljevoj smatra da je reč o svojevrsnom ultimatumu Ukrajine koji treba da podstakne međunarodne kreditore da joj otpišu deo spoljnih dugova.
On dodaje da se sada ne može isključiti bankrot Ukrajine ili obustava isplata na ime spoljnih dugova i upozorava da takav scenario samo može da pogorša ionako složenu situaciju u toj zemlji i da izvrši dodatni pritisak na grivnu.
Ukupan dug Ukrajine se procenjuje na nekih 50 milijardi dolara, što je oko 70 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, a prema prognozi Nacionalne banke Ukrajine, ove godine će dostići čak 93 odsto bruto domaćeg proizvoda. Jedan od najvećih kreditora Ukrajine je Rusija, koja je više puta stavila do znanja da ne namerava da pravi ustupke oko vraćanja kredita.
