Uzroci incidentnih situacija na takmičenju za najbolju evropsku pesmu veoma su raznovrsni – od finansijskih, preko nacionalnih i političkih, do verskih, ideoloških, seksualnih, estetskih.
Susedska trvenja na Evrosongu
U januaru 2011. u Evropi umalo se nije dogodio politički skandal zbog takmičenja „Pesma Evrovizije“: na zvaničnoj internet prezentaciji takmičenja Makedonija je upisana kao „Makedonija“, a ne kao „Bivša jugoslovenska republika Makedonija“, kako se ta zemlja, na insistiranje Grčke, naziva u svim dokumentima Evropske unije. Posle raspada SFRJ Grci su izdejstvovali da reč „Makedonija“ ne bude zvanični naziv te države, jer Atina strahuje da bi u protivnom slučaju Makedonija mogla da ispolji pretenzije prema Egejskoj Makedoniji (odnosno severnoj obali Egejskog mora). Čim se sporni naziv pojavio na sajtu „Evrovizije“ u grčkim medijima i na blogovima podigla se bura negodovanja. Organizatori su dva sata kasnije ispravili naziv zemlje, čime je izbegnut veći skandal.
Dan pre finalnog takmičenja „Evrosonga 2009“ pod pritiskom Ministarstva inostranih poslova Azerbejdžana organizacioni Komitet takmičenja je sa zastavice („vizit kartice“) jermenskih učesnika uklonio spomenik „Mi smo naše planine“ jermenskog skulptora Sarkisa Bagdasjarina, simbol Nagornog Karabaha, oko kojeg se spore Jermenija i Azerbejdžan. Kao odgovor na odluku organizatora, tokom saopštavanja rezultata iz Jermenije voditeljka iz Jerevana, pevačica Sirušo, držala je pred sobom fotografiju spomenika „Mi smo naše planine“, a u pozadini je bila i fotografija spomenika.
Gruzija je 2009. za svog predstavnika na „Evrosongu“ izabrala grupu „Stefane i 3G“, čiji su članovi otvoreno govorili da njihova pesma „We don’t wonna put in“ predstavlja protest protiv politike Rusije. Evropska radiodifuzna unija ocenila je da pesma gruzijskih izvođača ne odgovara normama „Evrovizije“ i zatražila od Gruzije da izmeni tekst pesme ili da je potpuno promeni. Gruzija je odbila da promeni tekst pesme ili da pripremi drugu kompoziciju i objavila da neće učestvovati na takmičenju.
Finski organizatori „Evrovizije“ su 2007. zapretili da će zbog političkog konteksta s takmičenja udaljiti pesmu izraelske grupe „Teapacks Push the Button“. U tekstu pesme spominju se „bezumni vladaoci“ koji će „pritisnuti dugme“, u čemu se naslućivala aluzija na nuklearni program Irana.
Skandal zbog pesme Andreja Danilka (Verke Serdjučki) „Danzing“ izbio je 2007. godine. Ruski gledaoci okrivili su Danilka da je u finalu takmičenja otpevao frazu „Russia Goodbye“ umesto zvanične verzije „Lasha Tumbai“.
Od učešća u finalu „Evrovizije“ 2006. U Atini odustala je Srbija i Crna Gora, koja je u to vreme bila jedinstvena država. Srpska i crnogorska televizijska kompanija nisu mogle da se dogovore o zajedničkom predstavniku na „Evrosongu“. Godinu dana kasnije i srpski i crnogorski pevači nastupali su na takmičenju kao predstavnici nezavisnih država.
U Ukrajini je 2005. godine takmičenje za izbor predstavnika za „Evrosong“ pobedila grupa „Grindžoli“ s himnom narandžastoj revoluciji „Razom nas bogato“. Na zahtev Evropske radiodifuzne unije morali su da promene reči pesme kako bi bila manje politizovana.
Pobeda izraelskog izvođača Ishara Koena na „Evroviziji“ u Parizu 1978. godine bila je potpuno neočekivana za Jordan. Televizija te zemlje nije emitovala njegov nastup na takmičenju, a kada je tokom brojanja glasova postalo jasno da bi on mogao da pobedi na takmičenju, prenos je prekinut, navodno iz tehničkih razloga. Sledećeg dana jordanski mediji su saopštili da je pobedio predstavnik Belgije, koji je zapravo zauzeo drugo mesto.
Italijanski državni kanal RAI odustao je 1974. godine od prenosa takmičenja zbog pesme italijanske učesnice Džiljulje Činkveti Si („Da“). Cenzori kanala strahovali su da kompozicija može da bude shvaćena kao propaganda uoči referenduma na kojem je Italijani trebalo da se izjasne za ukidanje („da“) ili zadržavanje („ne“) zakona koji se ticao odobravanja razvoda. Na tom referendumu su razvodi bili konačno legalizovani.
Ideološke i druge nesuglasice
Posle pobede na takmičenju „Evrosong 2014“ pevača iz Austrije koji je nastupio u liku bradate žene Končite Vurst, Turska je objavila da nikada više neće učestvovati na tom takmičenju.
Krajem 2013. godine zbog cene projekta i budžetskog deficita od učešća na takmičenju „Evrosong 2014“ odustale su Bugarska, Srbija, Češka, Slovačka, Kipar, Hrvatska.
Jermenija je 2012. odustala od učešća na „Evrosongu“ u azerbejdžanskoj prestonici Bakuu, zbog sukoba oko Nagornog Karabaha koji je izazvao napetost u odnosima dve zemlje.
Italija je 1997. godine poslednji put učestvovala na „Evrosongu“, nakon čega je objavila bojkot tog takmičenja zbog njegovog „niskog muzičkog kvaliteta“. Mediji su spekulisali o pravim razlozima za ovu odluku Italije – od nezadovoljstva zbog toga što italijanski izvođači retko pobeđuju na ovom takmičenju (svega dva puta za sve vreme održavanja takmičenja) do malog interesovanja televizijske publike u Italiji za „Evrosong“ i potrebe te zemlje da razvija sopstveni muzički festival „San Remo“. Ipak, 2011. godine Italija se vratila na „Evrosong“.
Jugoslovenski izvođač 1985. godine nije otputovao na finale u norveški Geteborg, jer se dan takmičenja poklapao s petogodišnjicom smrti Josipa Broza Tita.
Francuska nije učestvovala na takmičenju 1982. godine nazvavši ga oličenjem „gluposti“ i „prosečnosti“. Sledeće godine ta zemlja se vratila na takmičenje s drugim organizatorom – umesto televizijskog kanala TF1 došao je „Frans 2“.
„Koliko tetaka imate u Crnoj Gori?“
Na finalnom prebrojavanju glasova 2013. godine ruskoj takmičarki Dini Garipovoj, koja je zauzela peto mesto, Azerbejdžan navodno nije dao nijedan bod. Azerbejdžanska strana je objavila da je Rusija od njih trebalo da dobije najmanje 10 poena. Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je 21. maja 2013. godine izjavio da je Moskva deprimirana incidentom na pevačkom takmičenju „Evrosong“, a šef azerbejdžanske diplomatije je naveo podatke tri najveća telefonska operatera u Azerbejdžanu, prema kojima je Rusija, prema rezultatima glasanja njihovih gledalaca, zauzela drugo mesto, posle Ukrajine.
Godine 2007. u zemljama Zapadne Evrope pokrenuta je kampanja protiv „blokovskog glasanja“, zbog kojeg su dve trećine finalista i trojka najboljih izvođača na takmičenju u Helsinkiju bili predstavnici zemlja bivšeg Sovjetskog Saveza ili bivše Jugoslavije. Takav rezultat povezivan je s tim što su zemlje susedi tradicionalno dodeljivale jedna drugoj veliki broj poena. Britanski publicista Tim Mur izjavio je da to više nije glasanje za pesme nego izjašnjavanje o tome „koliko ko ima tetaka u Crnoj Gori“.
