Početkom 2000-ih CIA je sprovodila operaciju koja je bila razrađena još pri administraciji Bila Klintona, a potom ju je podržala administracija Džordža Buša Mlađeg.
Kako se može okarakterisati slučaj koji je sada predmet sporova po medijima? Kako se on može odraziti na tok pregovora Irana i šest međunarodnih posrednika, a koji se tiču iranskog nuklearnog programa?
Priča počinje pre 15 godina, kada je CIA sprovodila seriju aktivnosti, koje su imale za cilj neuspeh nuklearnog programa Irana. Suština je u tome da je sa jedne strane trebalo usporiti razvoj programa, a sa druge da se Iran diskredituje u očima Međunarodne agencije za atomsku energiju. Konkretno, američke specijalne službe su putem svoje agencije po čitavom svetu predavale ili prodavale Irancima unapred smišljeno pogrešno iscrtane planove nuklearne opreme i navodno namerno neispravnu opremu, čak i onu koja ima dvostruku namenu.
Vrlo verovatno, upravo je ovo bio razlog za kvarove i neuspehe u iranskim nuklearnim postrojenjima, to je usporavalo tempo razvoja nuklearnog programa Islamske Republike. Osim toga, ovo je dovelo do brojnih pogrešnih zaključaka do kojih je došla Međunarodna agencija za atomsku energiju u vezi sa prirodom nuklearnog programa Teherana.
U dokumentu CIA, koji datira iz 1997. godine i koji je sudu bio dostavljen u slučaju Džefrija Sterlinga, navodi se da je „cilj bio da se dostavi što je moguće više lažnih informacija koje se tiču nuklearnog programa Irana, kako bi se specijalisti Međunarodne agencije doveli u zabludu i kako bi vreme i novac trošili uzalud“.
Glavni junak ove priče je Džefri Sterling — obaveštajac CIA od 1993. godine do 2002. godine, koji je učio persijski jezik i od 1998. do 2000. godine i radio na podrivanju nuklearnog programa Irana.
Sterling je 2002. godine, nezadovoljan rasnom diskriminacijom unutar CIA, ali i samom antiiranskom operacijom — napustio agenciju. On je svoju priču o operaciji u Iranu predao Džejmsu Rajzenu — čuvenom novinaru „Njujork tajmsa“. Ali, materijal nije bio objavljen jer se u celu priču umešala Kondoliza Rajs, koja je u tom trenutku bila na poziciji savetnika za nacionalnu bezbednost Džordža Buša Mlađeg.
Gospođa Rajs je pod zakletvom priznala da je 2003. godine, kao savetnik predsednika za nacionalnu bezbednost, u Belu kuću pozvala urednika lista „Njujork tajms“ i insistirala da se članak ne objavi. Uredništvo je poslušalo savetnicu.
Ipak, novinar Džejms Rajzen je 2006. izdao knjigu „Stanje rata“ u kojoj je izneo sve pojedinosti operacije CIA i izbio je skandal. Protiv Džefrija Sterlinga je 2008. podignuta optužnica, a 2011. je uhapšen. Tokom suđenja bilo je mnogo pitanja za Rajzena, ali on nije odao Sterlinga. Ipak, istraga je utvrdila da je Sterling tokom nekoliko godina održavao kontakt sa Rajzenom, da su informacije razmenjivali telefonom i preko elektronske pošte. U januaru 2015. Sterling je osuđen na zatvorsku kaznu.
Kakvi se zaključci mogu izvući iz ove špijunske afere?
Aksiom prvi — špijunaže je bilo i biće, ona je deo ljudskog delovanja. Kao drugo, Iran svakako nije jedini predmet inostranih obaveštajnih službi. Ipak, nakon što je bez znanja Međunarodne agencije za atomsku energiju Iran sredinom 80-ih godina obnovio svoj nuklearni program, to je svakako privuklo pažnju mnogih stranih tajnih službi. Stoga je Iran postao gotovo magnetski privlačan i to je dovelo do mnogih špijunskih afera.
Zato, u celini gledano, slučaj sa Sterlingom nije postao velika svetska senzacija. Moguće je da su neke pojedinosti bile interesantne za publiku. Sa tim detaljima, čini se, bile su odavno upoznate nadležne službe i u Vašingtonu ali i u Teheranu. Treći, poslednji, ali ne manje važan zaključak je da je ova priča pokazala da je američka sloboda štampe veoma ograničena i selektivna.
U vezi sa slučajem Sterling, novinar Norman Solomon, osnivač organizacije koja se bori za slobodu štampe, privatnosti, transparentnosti i poštovanja prava i zakona (Institute for Public Accuracy) je izjavio: „Mi smatramo da kada vlada pokuša da cenzuriše ili upravlja informacijama, to ne samo da podriva temelje društva, već i vodi ka napadima na prava građana“.
