„Odlučili smo da se ne pridružimo sporazumu. Razmotrili smo sve što je za i protiv i odlučili da nećemo potpisati“, rekao je Mihail Uljanov koji se nalazi na čelu odeljenja za neširenje i kontrolu oružja u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
On je kazao da je sporazum suviše slab i da to predstavlja određeni teret za njegove potpisnike.
„Mi nemamo negativni stav prema ovom sporazumu, ali ne vidimo svrhu pridruživanja“, dodao je Uljanov, tvrdeći da zapadne zemlje i Rusija već imaju na snazi kontrolu izvoza i da sporazum ne bi bio efikasan za zemlje u razvoju.
Sporazum o trgovini oružjem (ATT) stupio je na snagu u decembru i do sada ga je potpisalo 130, a ratifikovalo 67 zemalja.
Ni Kina, koja je, takođe, stalna članica Saveta bezbednosti, još nije potpisala ovaj sporazum.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun ovog meseca je apelovao na sve zemlje članice da ga potpišu.
ATT je najvažniji sporazum o oružju još od Sveobuhvatnog sporazuma o zabrani nuklearnih proba 1996. godine i njime je obuhvaćena međunarodna trgovina koja se odnosi na sve, od tenkova preko borbenih aviona do raketa, ali i na malokalibarsko oružje.
