Estonija, Litvanija i Letonija strahuju od „neizbežne“ ruske invazije. Sve više ih napušta nada o trajnom prisustvu NATO trupa u regiji, pa se pripremaju da se na svoj način suoče sa „opasnošću“. Međutim, oni do sada nisu uspeli da pokažu bilo kakav dokaz koji potvrđuje „zlonamerni plan“ Rusije.
„Sa oklevanjem zapadnih zemalja da trajno postave trupe u regionu, baltičke zemlje, pa čak i regionalne sile poput Poljske, sve više se oslanjaju na sopstvene resurse, iako su NATO baze sa nemačkim, američkim i drugim savezničkim trupama prisutne u regionu“, smatraju novinari Jan Cienski i Linda Kinstler.
Tačno je da su baltičke države nedavno povećale svoje troškove za odbranu: Estonija, koja je u vojne svrhe do sada izdvajala dva odsto BDP-a, planira da poveća vojne izdatke za 7,3 odsto; njeni susedi — Letonija i Litvanija — podigli su svoje vojne troškove u ovoj godini za 14,9 odnosno 50 odsto.
Istovremeno Poljska je započela ambiciozni desetogodišnji projekat za odbranu vredan 42 milijarde dolara, koji uključuje antiraketni štit, protivavionske sisteme, podmornice i oklopne transportere.
Stručnjaci smatraju da su ovakvi vojni troškovi izazvani teškom propagandnom kampanjom protiv Rusije u zapadnim medijima.
„Nema sumnje da će doći do borbe. Estonci su tvrdoglavi ljudi, i kod njih su još uvek prisutna sećanja na '39. i '40. godinu (kada je zemlja bila u sastavu SSSR-a)“, navode novinari reči jednog bivšeg estonskog političara.
Interesantna je činjenica da Finsku, čije se granica sa Rusijom proteže na 1.340 kilometara, nije spopala rusofobična histerija. Prema anketama koje su rađene, velika većina Finaca smatra da je mala verovatnoća da će Rusija ugroziti bezbednost njihove zemlje. Takođe, treba napomenuti da period od 1939. do 1940. godine nije bio „posut ružama“ u odnosima tadašnjeg SSSR-a i Finske, štaviše, dve zemlje su se, neposredno pre početka Drugog svetskog rata, borile u finsko-ruskom ratu.
Ostaje nejasno zašto se „istraumirana“ Estonija seća tog perioda od 1939. do 1940, ali ćuti o okupaciji baltičkih država od strane nacističke Nemačke od 1941. do 1944. godine. Ako idemo tom logikom, ona bi isto tako trebalo da bude u strahu i od Zapada.
Prema rečima novinara i pisca Nika Klarka, odnosi između Rusije i baltičkih država su dugo bili zasnovani na uzajamnom prijateljstvu i poštovanju, sve dok NATO, svojim manervima u blizini ruskih granica, nije pojačao tenzije u regionu.
Istovremeno su i zapadne zemlje krenule sa antiruskom propagandom, neosnovano okrivljujući Moskvu za sve, uključujući i nesreću malezijskog aviona MH17, kao i pojavu misterioznih podmornica u vodama EU.
U međuvremenu, Estonija je naručila borbena oklopna vozila CV90 iz Švedske, protivtenkovske rakete „džavelin“ iz SAD i 113 milona evra vredna pešadijska borbena vozila iz Holandije.
Ratnohuškačka histerija zasad odgovara samo proizvođačima oružja i njihovim brojnim lobistima u SAD i Evropskoj uniji.
