Odlučeno je da se radovi ubrzaju, pa će sada umesto četiri, oni trajati tri godine.
Prema projektu, više od dve hiljade kilometara granice sa Rusijom trebalo bi da bude zaštićeno protivtenkovskim sistemima, četiri metara dubokim i dva metara širokim rovovima, kao i 17 metara visokom kulom osmatračnicom, raznim alarmima, specijalnim graničnim punktovima…
Građevinski radovi duž granice biće pod nadzorom državne granične straže, a od planiranih 200 miliona dolara, do kraja godine bi na projekat trebalo da se utroši oko 48 miliona dolara.
Ranije u maju, ukrajinski predsednik Petro Porošenko potvrdio je da vlada planira da izgradi „veliki ukrajinski zid“, ali je rekao da će za početak izvođenja radova biti izdvojeno 12,8 miliona dolara.
Ukrajinski vlasti su izgranju zida prvi put predložile u jesen prošle godine, tvrdeći da će on sprečiti ruske tenkove da pređu granicu.
Projekat je nazvan „Zid“, ali je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk predložio da se njegovo ime promeni u „Evropski bedem“.
Analitičari ukazuju da ovakvi „zidovi“, ako su i bili aktuelni u drevnoj Kini, uz savremeni nivo razvoja vojne tehnike mogu da ispune samo simbiličnu funkciju, jer potencijalnom „ruskom agresoru“ neće biti potrebna čak ni specijalna tehnika kako bi ih savladao.
Član komiteta ruske Državne dume za poslove Zajednice nezavisnih država Robert Šlegelj u intervjuu za Sputnjik izjavio je da projekat „Zid“ smatra propagandnim korakom ukrajinskih vlasti.
„Ovo podgrevanje antiruske histerije je pokušaj da se opravda sopstvena nekompetencija i teško je ozbiljno shvatiti ovakve projekte“, kaže Šlegelj, dodajući da ukrajinske vlasti funkcionišu tako što razna sredstva troše na bilo šta.
Prema njegovim rečima, ukrajinske vlasti mogu da nađu novac i za takve propagandne projekte ili da ih u krajnjoj liniji uzmu od nekog.
„Možda prave ovaj zid protiv izbeglica. Ako odjednom ponovo počnu da bombarduju gradove u Donbasu, ovakvi objekti će sprečiti ljude da napuste svoje kuće. I tada i Poljska treba da razmisli o izgradnji zida na granici sa Ukrajinom“, zaključuje Šlegelj.