Sudija Aleksandar Trešnjev rekao je da je sud usvojio zahtev za rehabilitaciju i poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan.
Na ovu odluku, shodno Zakonu o rehabilitaciji, ne postoji pravo žalbe, pa je ona konačna.
Sudija Trešnjev rekao je da je presuda Vrhovnog suda FNRJ u delu koji se odnosi na Mihailovića proglašena ništavnom, kao i da su ništavne sve njene pravne posledice, pa i one koje se odnose na imovinu.
„Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim“, rekao je sudija Trešnjev, posle čega je dobio buran aplauz i pozdrave publike.
Objavljivanje presude pratio je veliki broj medija i publike, pa je velika sudnica Palate pravde bila ispunjena do poslednjeg mesta, prenosi Tanjug.
U publici su, između ostalih, bili princ Aleksandar Karađorđević, predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, pripadnici Ravnogorskog pokreta, Obraza, Žene u crnom i drugi zainteresovani, među kojima je bilo i onih u narodnim nošnjama, kao i sa četničkim obeležjima.
Sud je utvrdio da je sporna presuda doneta u nezakonitom procesu iz političkih i ideoloških razloga.
Prvi zahtev za rehabilitaciju podneo je Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović 2006. godine, a kasnije mu se pridružilo još nekoliko udruženja i stranaka.
Predlogu za rehabilitaciju pridružili su se 2009. godine Srpska liberalna stranka, sa Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesorka međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Odlukom suda potvrđene su tvrdnje predlagača rehabilitacije da Mihailoviću tokom procesa nije bilo omogućeno pravo na odbranu, da nije video svog advokata do početka suđenja, da nije imao ni pravo na nepristrasan sud, dok mu je optužnica uručena sedam dana pred suđenje.
Nije imao ni pravo da uloži žalbu na presudu, već je dva dana od izricanja streljan u tajnosti.
Posebna Komisija utvrđuje tačnu lokaciju na kojoj je streljan, jer se pretpostavlja da su njegovi posmrtni ostaci prebačeni na drugu lokaciju.
Mihailović inače nema grobno mesto.
U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 2013. godine, kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je streljan na taj dan.
