Moskva sa zadovoljstvom ističe da se orijentacija Beograda na članstvo u EU ne razmatra kao prepreka daljem jačanju veza sa Rusijom. Zvanični predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksandar Lukaševič u intervjuu za RIA Novosti na pitanje šta će biti na dnevnom redu razgovora u Beogradu odgovara:
— Poseta Sergeja Lavrova Beogradu će nam omogućiti razmenu mišljenja sa rukovodstvom Srbije o čitavom nizu bilateralnih pitanja, između ostalog i o rezultatima posete predsednika Putina Srbiji 16. oktobra 2014. godine. Razgovori sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, premijerom Aleksandrom Vučićem i prvim zamenikom predsednika vlade, ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem pružiće mogućnost da se uporede stavovi o osnovnim aspektima bilateralnih i međunarodnih odnosa, da se oceni dinamika realizacije ranije postignutih dogovora, da se isplaniraju dalji odnosi.
Kakvo se mesto u razgovorima zauzimaju pitanja koja su u ingerenciji OEBS-a?
— S obzirom na to da Srbija predsedava OEBS-u, prilikom posete će biti reči i o saradnji u okviru Organizacije. O tim pitanjima Lavrov i njegov srpski kolega Ivica Dačić, koji predsedava OEBS-u, vode intenzivan dijalog. Ove godine ministri su razgovarali na marginama godišnje Minhenske konferencije 7. februara, u toku zasedanja SB UN u Njujorku 23. februara i Saveta ministara spoljnih poslova ODKB-a u Dušanbeu 2. aprila. Trećeg maja je održan telefonski razgovor, čija je glavna tema bila situacija u Ukrajini. Pozdravljamo težnju naših srpskih kolega da odmereno i objektivno pristupaju pitanjima OEBS-a, poštujući stavove svih država-članica. Računamo na koordinaciju napora sa Srbijom u preostalom periodu njenog predsedavanja.
Šta smatrate prvostepenim zadacima koji stoje pred OEBS-om?
— U današnjim turbulentnim uslovima u prvi plan izbija traženje puteva za izlazak iz krize evropske bezbednosti. U tom kontekstu veliki značaj ima nastavak procesa „Helsinki plus 40“ i efikasni rad „Grupe mudraca“ o pitanjima bezbednosti. OEBS i srpsko predsedavanje igraju važnu ulogu u regulisanju unutrašnjeg konflikta u Ukrajini. Ruska strana je spremna na dalji posrednički rad u okviru Kontakt-grupe za Ukrajinu i na pružanje podrške specijalnoj posmatračkoj misiji OEBS-a u toj zemlji. Nesumnjivo, važna tema je dostojanstvena proslava 70. godišnjice završetka Drugog svetskog rata. Na pregovorima sa Dačićem govoriće se i o koordinaciji napora u rešavanju drugih tema, aktuelnih za OEBS. Među ruskim prioritetima je podsticanje Organizacije da pruži aktivniji doprinos harmonizaciji integracionih procesa i jačanju tradicionalnih vrednosti na zajedničkom evropskom prostoru. Računamo da će u okviru OEBS-a biti preduzimane redovne akcije u borbi protiv terorizma i nezakonitog prometa narkotika, kao i organizovanje izbornog monitoringa. Vrlo korisno i blagovremeno bilo je sazivanje konferencije o suprotstavljanju hristijanofobiji u nastavku serije sastanaka 2014. godine, posvećenih tematici iskorenjivanja antisemitizma i islamofobije. Neophodni su dodatni napori OEBS-a za stabilizaciju na Balkanu, pre svega u kontekstu aktuelnog komplikovanja situacije u Makedoniji.
Kako u celini ocenjujete trenutni nivo rusko-srpskog političkog dijaloga?
— Poverljiv politički dijalog na najvišem nivou daje neophodan impuls produbljivanju bilateralnih odnosa. Predsednici Rusije i Srbije sastajali su se ove godine u Jerevanu 24. aprila i u Moskvi 8. i 9. maja u okviru proslave 70-godišnjice pobede u Velikom otadžbinskom ratu. To što je u jubilarnim svečanostima učestvovao lider Srbije, čiji narod je ispoljio heroizam i samopožrtvovanje u borbi protiv nacističkog zla, potvrdilo je prijateljski karakter odnosa između naših zemalja. Simbolično je i marširanje podešalona srpske garde Crvenim trgom za vreme parade 9. maja. Zvaničnu posetu predsednika Saveta Federacije Ruske Federacije Valentine Matvijenko Beogradu 12. i 13. maja ove godine smatramo važnim doprinosom aktiviranju kontakata zakonodavnih organa dveju zemlje. Uključivanje srpskih kolega u rad multilateralnih parlamentarnih struktura u okviru evroazijskih integracionih objedinjenja je odličan primer saradnje poslednjih godina. Od aprila 2013. godine Narodna skupština Srbije kao posmatrač učestvuje u radu Parlamentarne skupštine ODKB-a.
Kakva je saradnja Moskve i Beograda na međunarodnoj sceni?
— Saradnja se uspešno razvija. Orijentacija Beograda na članstvo u EU ne smatra se preprekom za jačanje veza sa Rusijom, i koordinaciju stavova o aktuelnim globalnim i evropskim problemima. Srbija se nije pridružila antiruskim sankcijama EU i ima uzdržan stav o događajima u Ukrajini. Posebna pažnja u rusko-srpskom dijalogu poklanja se podršci miru i stabilnosti u balkanskom regionu, pre svega u kontekstu regulisanja kosovskog pitanja. Srbija i dalje može u punoj meri da računa na podršku Rusije za zaštitu svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta kada je reč o Kosovu.
Kakve su perspektive rusko-srpskog partnerstva u trgovinsko-ekonomskoj i investicionoj sferi?
— Bilateralna robna razmena je prema podacima Federalne carinske službe Rusije 2014. godine dostigla 2 milijarde i 100 miliona američkih dolara, što je za 7,6% više nego 2013. godine. Pritom, ruski izvoz je uvećan za 19,4% i dostigao je milijardu dolara, a uvoz je umanjen za 1,4% — do 1 milijardu i sto miliona dolara. Prema srpskim ocenama, obimi uzajamne trgovine skočili su za 13% i premašili 3,3 milijarde dolara. Ruski odgovor na zapadne sankcije, kojim je ograničen uvoz poljoprivrednih proizvoda iz zemalja EU, stvorio je povoljnu situaciju za uvoz tih proizvoda iz Srbije. Obim uvoza srpskih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda 2014. godine je uvećan 1,7 put u poređenju sa 2013. godinom i dostigao je 370 miliona dolara. Ukupne ruske investicije u ekonomiju Srbije, u odnosu na 2014. godinu, računajući ulaganja kapitala preko trećih zemalja, dostigle su 3,9 milijardi dolara. Napreduju veliki zajednički projekti u vezi sa razvojem kompanije Naftne industrije Srbije, uz vodeću ulogu kompanije „Gaspromnjeft“, kao i modernizacija srpske železničke infrastrukture u vrednosti od 800 miliona dolara. U februaru 2015. godine ruski stručnjaci su započeli rekonstrukciju severnih deonica transevropskog saobraćajnog Koridora 10. Srpsko rukovodstvo je sa razumevanjem primilo odluku o obustavljanju projekta „Južni tok“, čija je realizacija postala nemoguća zbog nekonstruktivnih dejstava EU. Ubeđeni smo da će se energetska saradnja sa Beogradom uspešno nastaviti, kako u pogledu isporuka ruskog gasa u Srbiju postojećom maršrutom, tako i u pogledu inicijative za otvaranje velikog gasnog čvora na tursko-grčkoj granici radi daljeg snabdevanja zemalja Jugoistočne Evrope.
Kakvu ulogu u bilateralnim odnosima igraju kulturno-humanitarni kontakti i duhovne veze?
— To je važan segment naše saradnje koji se plodotvorno razvija. U avgustu 2014. godine u Beogradu je obnovljen Ruski nekropolj. Pod okriljem ruskih nevladinih organizacija „Fond Andreja Prvozvanog“ i „Centar nacionalne slave“, u srpskoj prestonici u septembru 2014. godine održane su zajedničke memorijalne manifestacije, posvećene 100-godišnjici početka Prvog svetskog rata. Ministarstvo kulture Rusije u periodu od septembra do novembra 2014. godine organizovalo je Dane ruske duhovne kulture u Srbiji. Značajan događaj bila je i poseta patrijarha Kirila Srbiji u novembru 2014. godine.
