Kao uzrok neuspeha „Blumberg“ navodi složene geološke uslove, bojazani ekologa, kao i pad cena nafte, za koje je vezana cena gasa. U Evropi će gas iz škriljaca zauvek ostati samo dopuna tradicionalnom gasu koji se uvozi iz Rusije i drugih zemalja, konstatuje agencija.
Postoje znaci da mehur od škriljaca počinje da se izduvava i u SAD, koje sada proizvode skoro čitavu svetsku količinu gasa iz škriljaca. Već pola godine u domovini revolucije škriljaca zabeleženo je smanjenje proizvodnje. Krajem aprila radile su samo 954 bušilice, što je nazvano minimalnim pokazateljem od 2009. godine. Uzrok je katastrofalni pad rentabilnosti proizvodnje. Agencija energetskog informisanja (EIA) u okviru američkog energetskog odeljenja ranije je izjavila da će uz cenu od 60 dolara za barel na većini nalazišta škriljaca proizvodnja biti prekinuta, a cena od 50 dolara praktično stavlja krst na „ revoluciju“.
Kina korača u suprotnom pravcu. Pošto poseduje najveće svetske rezerve škriljaca, ona nastavlja da uvećava proizvodnju gasa. Zemlja koja je prošle godine proizvela 200 miliona kubnih metara gasa iz škriljaca, zvanično je objavila da namerava da podigne granicu do 30 milijardi kubnih metara 2020. godine. Eksperti različito ocenjuju ostvarivost ovih planova.
Generalni direktor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov skreće pažnju na revidiranje ciljnih pokazatelja za gas iz škriljaca u poređenju sa ranije objavljenim.
„30 milijardi kubnih metara je umanjena cifra. Planovi Pekinga od pre dve godine pretpostavljali su izlazak na 60-80 milijardi kubnih metara do 2020. godine. Očigledno da se zadatak u praksi ispostavio složenijim nego što se pretpostavljalo. Mada i dostizanje godišnjeg pokazatelja od 30 milijardi kubnih metara izaziva izvesne sumnje. Kao prvo, u Kini gas iz škriljaca se nalazi na većim dubinama nego u SAD, što uvećava cenu eksploatacije. Kao drugo, proizvodnja gasa iz škriljaca u provinciji Sečuan ozbiljno povećava rizik od novih zemljotresa u regionu, koji je i tako seizmički nestabilan. Konačno, za korišćenje metoda hidrauličkog frakturiranja u širokim razmerama Kini može da ponestane vode“.
Armen Badalov, potpredsednik kompanije „Šnajder elektrik“ za Rusiju i ZND, pomalo drugačije gledaju na ovu situaciju. Glavna teškoća je tehnološko zaostajanje Kine, ali ovaj problem je rešiv, kaže ekspert.
„Kinezi kupuju tehnologije. Kupuju američke škriljačne kompanije, ne kako bi trgovali gasom iz škriljaca, već radi dostupa tehnologiji. Predviđam da će se upravo u Kini desiti ako ne revolucija, onda ozbiljan progres u tom pravcu. Drugo je pitanje da li će Kini poći za rukom da pokrije svoje potrebe na račun gasa iz škriljaca?“
Prema ocenama eksperata, potrošnja gasa u Kini do 2020. godine će dostići 300—350 milijardi kubnih metara. Gas iz škriljaca će čak uz najpovoljniji scenario obezbediti samo deseti deo tog obima. Teško da se ove cifre mogu nazvati ubedljivim. Tim pre za zemlju u čijem je energetskom balansu udeo ekološkog gasa za sada ništavno mali.
