Beogradski centar za bezbednosnu politiku zatražio je podatke o prisluškivanju koje primenjuju bezbednosne agencije i policija. Statistički podaci su traženi i od Tužilaštva i sudova koji su ovlašćeni da odobravaju prisluškivanje.
Na osnovu zahteva o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, poslali smo zahtev na 25 adresa Viših sudova i tužilaštva, kaže Predrag Perović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
„Neki Sudovi su nam dostavili gotovo sve tražene informacije, dok su drugi odbili, tvrdeći da su podaci tajni i da je moguće ugroziti privatnost, da može da se ugrozi tok krivičnog postupka, što na neki način ne pije vodu. Jer, ako jedan sud može da nam dostavi te informacije, kaku su za drugi tajna“, kaže Petrović.
Pojedini Sudovi su ignorisali zahtev. To je uradila i BIA, od koje je podatke tražila „Inicijativa mladih za ljudska prava“, uz obrazloženje da bi time ugrozila bezbednost Republike Srbije.
Poverenik za informacije od javnog značaja je poništio rešenje Bezbednosne agencije. Međutim, savetnik direktora BIA, Miroslav Panić, smatra da su rešenja povernika u ovom slučaju, nezakonita.
„Siguran sam u to, ali neko ko donosi odluku u BIA o tome, nije se odlučio da zakonitost tog rešenja ceni i Republički javni tužilac, koji ima pravo na to i koji štiti javni interes zasnovan na zakonu. Pošto smo mi već bili stranka u tom postupku, kao prvostepeni organ, nama je uskraćena mogućnost da tužbom pokrenemo upravni spor“, objašnjava Panić.
On je naveo da u Zakonu o BIA postoji izričita odredba da svi podaci u vezi s primenom prisluškivanja, tajni, i da je jedino opozivom tajnosti ili brisanjem jednog člana zakona moguće tako nešto promeniti.
Milica Basta iz službe poverenika za informacije, kaže da ako BIA podatke označi kao tajne, onda to mora dokazati, odnosno, navesti koji je pravni osnov i interes za to i kako pristup tim podacima može da ugrozi bezbednost države.
Na okruglom stolu „Šta javnost ima pravo da zna u vezi sa prisluškivanjem“ novinari nisu dobili konkretan odgovor na pitanje da li su povređena prava građana kada informacije cure iz bezbednosnih struktura, podsetivši da je većina spektakularnih hapšenja prethodno najavljena u štampi.
