Predsednik Putin mogao bi da održi čas kako biti predsednik države Fransoa Olandu, piše kolumnista francuskog lista Kristijan Vanest.
Razlika između šefa države koji štiti interese svoje zemlje i vraća osećaj ponosa svom narodu, sa jedne, i nacionalističkog putnika u potrazi za novim tržištima i glasovima, sa druge strane, je očigledna, piše autor, poredeći predsednike Rusije i Francuske.
Kada je cela Rusija slavila 70 godina Pobede nad fašizmom, a Putin sa fotografijom svog oca, koji se borio za slobodu svoje zemlje, lično stao u kolonu „Besmrtnog puka“, u kojoj su učesnici nosili fotografije svojih najbližih rođaka, u Parizu je održana demonstracija za legalizaciju marihuane, koju je lično podržao senator Ester Benbas iz partije „zelenih“, poredi autor.
Fransoa Oland se za to vreme, ironično ocenjuje autor, veselo kikotao nakon uspešne posete naftaškim šeicima, odnosno, „glavnim čuvarima ljudskih prava“. Položivši venac, neposredno zatim, na spomenik Šarl de Golu, Oland se iz istih stopa zaputio da traži podršku izbirača na Antilskim ostrvima. Na Martiniku je Oland učestvovao u regionalnom samitu koji se bavio pitanjima globalne klime, zatim je u Gvadalupi otvorio Muzej istorije ropstva, a potom se uputio na Kubu, zemlju koja i dalje podržava i vodi politiku nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
„Fransoa Oland je pogrešio što se bavi politikom. Možemo da kritikujemo politiku Putina, ali ne i to kako on radi svoj posao“, naglašava Vanest.
