„Smatram da bismo u najbližoj budućnosti mogli da obnovimo obaveštajnu bazu u Lurdu koju je najpre koristio SSSR, a potom i Ruska Federacija“, rekao je zamenik šefa komiteta za bezbednost Dmitrij Gorovcov za RIA Novosti.
Pres-sekretar predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Dmitrij Peskov u izjavi novinarima o nedavnim razgovorima ruskog i kubanskog lidera u Moskvi odbio je da da komentar na pitanja o vojnoj bazi.„Pod uslovima koji su stvoreni na međunarodnoj areni kao rezultat pritiska Sjedinjenih Američkih Država i antiruskih sankcija, kooperacija sa Republikom Kubom će se razvijati u pravcu obnove odnosa koji su naše države negovale sve do sredine '80-ih godina“, dodao je on.
„Ne mogu vam još uvek ništa reći o otvaranju baze. To pitanje nije bilo na dnevnom redu“, rekao je Peskov.
Obaveštajna baza u Lurdu otvorena je 1967. godine i bila je najveći sovjetski radijski obaveštajni centar u inostranstvu, sa osobljem koje je brojalo 3.000 ljudi i bila je aktivna sve vreme tokom trajanja Hladnog rata. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, kapacitet rada baze je smanjen, ali je ona ostala u funkciji. Godine 1993. godine Raul Kastro, tada ministar odbrane Kube, rekao je da Rusija 75 odsto informacija o Sjedinjenim Američkim Državama dobija iz Lurda.
Međutim, nakon 1992. godine, kada je Havana zatražila od Rusije stotine miliona dolara kako bi ova baza nastavila sa radom, Moskva je počela da razmišlja o njenom zatvaranju. Na sve to, Amerika je 2000. godine zatvaranje baze Lurd navela kao jedan od ključnih uslova za reprogramiranje ili otpisivanje svih ruskih dugova SAD.
Obaveštajni centar u Lurdu prestao je sa radom 2001. godine.
Jula 2014. godine ruski dnevni list „Komersant“ objavio je da je Rusija postigla dogovor sa Kubom o ponovnom otvaranju ove baze prilikom Putinove posete Kubi. List se u izveštaju pozvao na brojne neimenovane izvore, ali je Ambasada Rusije na Kubi oštro demantovala te navode, tvrdeći da je taj izveštaj pokušaj da se baci mrlja na sve bolje odnose dve zemalje.
