Terorizam je, nakon napada mladog vehabiste na policijsku stanicu u Republici Srpskoj, kao i dvodnevne drame u Kumanovu, postao goruća tema na ovim prostorima.
Prema istraživanjima, oko 230 građana Kosova pridružilo se ekstremističkim grupama u Iraku i Siriji.
Rada Trajković za Sputnjik kaže da teška ekonomska situacija na Kosovu mlade Albance čini podložnim uticaju terorističkih organizacija.
Međutim, ideologija je veći problem od siromaštva, ističe Rada Trajković.
„Kosovo postaje ne samo centar koji regrutuje ljude koji rade na regionalnoj destabilizaciji, već regrutuje i one koji odlaze u Irak i postaju fundamentalisti u pravom smislu te reči. S obzirom na to da ima 95 posto muslimanskog stanovništva, Kosovo zaista postaje rasadnik svega onoga što je suštinski u funkciji anticivilizacijskog ponašanja“, ističe Rada Trajković.
Sagovornica Sputnjika podseća da su dvojica Albanaca sa prostora KiM već izvršila samoubilačke napade.
„Problem je to što u albanskoj štampi i kod intelektualaca među Albancima, koji su na javnoj sceni, nema te drugačije i hrabrije poruke“, kaže Trajkovićeva.
Poslanik DSS-a Marko Jakšić podseća da su na prostoru KiM postojali kampovi za obuku ekstremista.
On smatra da razlozi za terorizam u Kumanovu leže u pokušaju sprečavanja Turskog toka i širenja ruskog uticaja na Balkanu, a da Albanci predstavljaju samo izvršioce zapadne politike.
„Takozvana Velika Albanija je ne samo antisrpski, već i antiruski projekat. Kosovo ne može sâmo kao takvo da opstane. Sve granice između Kosova i Albanije su takoreći već otvorene, donet je veliki broj uredbi i zakona, tako da svakim danom Kosovo i Albanija faktički sve više funkcionišu kao jedna država“, kaže Jakšić.
Rada Trajković, međutim, smatra da poruke albanskih političara o „Velikoj Albaniji“ štete i Albancima koji su stanovnici drugih država.
„Zbog takvih poruka, Albanci su pod većom bezbednosnom kontrolom od strane vlasti u zemljama u kojima žive, što oni opet doživljavaju kao da su pod lupom i kao da se njihova ljudska prava krše“, kaže Rada Trajković.
Ona dodaje da nisu svi Albanci pristalice ideje o „Velikoj Albaniji“ ali da, nažalost, nisu dovoljno hrabri da joj se suprotstave.
„Naročito kada imaju u vidu da, na primer, Ali Ahmeti, albanski političar koji se protivi podeli Makedonije, već duže vreme živi u bezbednosno vrlo rizičnim uslovima“, ističe Trajkovićeva.
Ona dodaje da primer Ahmetija pokazuje da se među albanskim intelektualcima ne toleriše da neko razmišlja na drugačiji način.
Ipak, verski fanatizam daleko je opasniji od bilo kakve ideje o „Velikoj Albaniji“, poručuje Rada Trajković.
