Za sada ove glasine nisu zvanično potvrđene, ističe ekspert Centra za analizu strategija i tehnologija Vasilij Kašin.
Prvi put ova informacija pojavila se na sajtu „Duowei“ koji je registrovan u SAD i ovbjavljuje tekstove na kineskom jeziku, ali se ranije nikada nije bavio vojnim pitanjima. Na sajtu se ne navode nikakvi izvori informacija, stoga se prema ovom saopštenju za sada treba odnositi kao prema običnoj prognozi koja može i ne mora da se ostvari.
Glasine su izazvala saopštenja o tome da bi Šangaj trebalo da posete dva francuska vojna broda, jedan od njih biće „Aconit“— desantni brod tipa „mistral“, koji se nalazi u sastavu francuske flote. Time su pokrenute i spekulacije da poseta ima za cilj da se kineskoj vojsci pruži mogućnost da detaljno prouči brod pre donošenja odluke o svrsishodnosti kupovine.
Isporuka brodova se može suočiti sa pravnim preprekama — embargom EU na isporuke naoružanja Kini, uvedenim 1989. godine.
Istovremeno, ne bi trebalo preuveličavati snagu ove prepreke. Odluka Saveta EU o uvođenju embarga nije konkretizovala spisak opreme i tehnike koja podleže ograničenjima. Zemlje EU su usvajale sopstvene nacionalne spiskove. Tako da je izvoz opreme i tehnologija vojne i dvosturke namene iz Evrope u Kinu nastavljen i pojedinih godina dostizao je stotine miliona evra. Uvećanje izvoza nisu toliko ometale norme embarga koliko politički motivi evropskih vlada i nespremnost da se kvare odnosi sa SAD.
U intepretaciji koju je usvojila Francuska, pod ograničenja potpadaju uglavnom smrtonosno oružje i bojeve platforme. Univerzalni desatni brodovi tipa „mistral“ ne nose snažno oružje i mogu lako da budu predati naručiocu bez ikakvog naoružanja. Oni u slučaju potrebe mogu da budu kvalifikovani kao transportni ili pomoćni brodovi. Dodatno naoružanje i neophodnu opremu strani naručilac lako može sam da ugradi.
Razume se, pre isporuke Francuska će morati da razreši sporove sa Rusijom, kojoj bi trebalo da pripadnu ova dva broda prema važećem ugovoru. Trenutno je već zvanično i na najvišem nivou priznato da sklapanje ugovora za kupovinu ovih brodova od strane Rusije 2011. godine nije bilo izazvano nekom vojnom potrebom. Ovim ugovorom Rusija je želela da ojača političke odnose sa Francuskom i zahvali Parizu na konstruktivnoj ulozi u toku rusko-gruzijskog konflikta 2008. godine. Političkih razloga za dogovor sada nema.
Pored toga, u uslovima ekonomske krize i jeftine nafte, Rusiji sada nije do takvih „igračaka“ kao što je „mistral“. Vojni budžet se smanjuje, pritom je u uslovima konfrontacije sa EU glavna pažnja se poklanja kopnenim trupama, Ratnom vazduhoplostvu i strateškom naoružanju. Kompenzacija za brodove dobijena od Francuske u vrednosti od 1,2 milijarde evra i odustajanje od ogromnih troškova njihove eksploatacije Rusiji ide na ruku. Uz kompenzaciju troškova od strane Francuske, Rusija neće imati razloga za nezadovoljstvo.
Kina bi u slučaju kupovine univerzalnih desantnih brodova „mistral“, namenjenih Rusiji, dobila vrlo savremene desantne brodove, kakvih još nije bilo u kineskoj floti. Posebno je važno istaći da su dva destantna broda napravljena za Rusiju specijalo prilagođena za eksploataciju ruskih mornaričkih helikoptera marke „kamov“ kojih ima u naoružanju kineske flote. Reč je o helikopterima Ka-28 i Ka-31. U Rusiji se takođe proizvode specijalne „mornaričke“ verzije udarnog helikoptera Ka-52 za korišćenje na brodovima ovog tipa. Tako bi projekat mogao da stvori uslove za dodatno proširenje rusko-kineske vojno-tehničke saradnje.
U takvom poslu oštećena strana bile bi SAD i njihovi saveznici u Aziji. Oni bi se suočili sa naglim porastom mogućnosti Ratne mornarice Kine u izvođenju desantnih operacija daleko od svojih obala. Ipak, SAD su i tako već morale da ulože snačajne napore kako bi osujetile posao između Francuske i Rusije. Za osujećivanje kinesko-francuskog posla američki uticaj može da se ispostavi nedovoljnim.
