„Da li možemo da se fotografišemo sa Vama?“
„Da. A da li mi je vetar pokvario frizuru?“
„Ne, odlično izgledate! Sledeće godine srešćemo se ovde i donećemo vam fotografije.“
Bio je ovo dijalog tri devojke sa bakom-veterankom na trgu ispred Boljšog teatra, gde se tradicionalno okupljaju oni koji su preživeli rat.
Veteranima deca daruju cveće, rado slušaju njihove priče, poklanjaju im punu pažnju. A i dečicu, koja verovatno potpuno ne shvataju suštinu praznika, roditelji oblače u bele majice sa natpisom „Hvala za život“.
Moskovljanin Dmitrij Risakov sašio je sa ženom modnom kreatorkom za svoju decu vojnu uniformu po starom sovjetskom kroju. Sledeće godine planiraju da sašiju uniforme i sebi.
„Generalno, naša generacija zna da su osim Rusa u Velikom otadžbinskom ratu učestvovali i Belorusi, Ukrajinci i drugi pripadnici tadašnjeg SSSR-a. Zapravo, mnogi ne znaju da su i druge zemlje aktivno učestvovale u borbama tokom rata. Zato se mi trudimo da deci objasnimo šta je to Veliki otadžbinski rat. Ko je ratovao i koga smo pobedili“, objašnjava on.
„Fašisti. Oni su hteli da uzmu našu zemlju“, dodaje ovaj dečak. Zato Risakvoljev četvrogodinjši sin Serjoža odlično zna ko je bio pobeđen.
Aleksandar Glagoljev je sa 18 godina bacao bombe na tenkove, bio je i povređen. Na frontu je bio do kraja rata.
„Pokazali smo da imamo jaku pesnicu. Mogli bi da izvuku deblji kraj“, govori on o Paradi pobede i dodaje:
„Danas sam srećan zato što je očigledno veliko interesovanje, narastao je patriotizam. Na primer, u akciji „Besmrtni puk“ učenici će danas nositi portrete dva moja poginula brata. Veoma dirljivo. I to me, da tako kažem, tera da ’se držim‘“, priča ovaj veteran.
Za veterana Jevgenija Maljceva rat je počeo u Brestu, na koji je Hitler prvo udario. Zatim je Maljcev bio u partizanima, radio kao obaveštajac.
Govori da ovakvu paradu kao što je bila ove godine on još nije video, a bio je prisutan na svim do sada:
„Ovakvu paradu do sada nisam video, za sve ove godine. Veoma je prijatno saznanje da su sada počeli da nam se pridružuju i drugi. Rusiji nikada ne bi trebalo okretati leđa i Rusiju niko nikad neće osvojiti“, smatra on.
„Prenesite srpskom narodu da smo mi jedan narod. Rusi i Srbi bi trebalo da žive u prijateljstvu. Svaki Rus ceni srpski narod“, kaže Zajcev. Veteran Jevgenij Zajcev, koji je kao mornar služio u Severnoj floti, zahvalan je srpskim gardistima, učesnicima parade.
Srbi su na dašanji dan ne samo marširali Crvenim trgom, već kao i Beograđanin Branislav Punišić koji studira u Parizu, došli specijalno kako bi, kako sam kaže „razumeli šta za rusko društvo znači Dan pobede“.
„Ovo je, po mom mišljenju, veoma impresivno i dirljivo i jako je važno da se sačuva sećanje na sve žrtve. Mislim da je bitno to što je Srbija učestvovala na ovom događaju i da se ovaj dan obeležava“, kaže on.
Ovaj dan je najpravedniji, glavni praznik, govori ruski umetnik Aleksej Petrov i veoma je važno upravo sada zapamtiti i razgovarati sa veteranima što je više moguće.
„Otkako sam izašao iz metroa i osetio deo ove atmosfere velikog praznika, odmah su mi krenule suze na oči. Dok sam hodao ovde oko Boljšog teatra sve teže se mogu naći veterani. Iz godine u godinu ih je manje“, kaže Petrov.
Na trgu je bilo veselo čitavog dana. Ali pažljivom oku i među velikim brojem ljudi nije promakla prilično stara žena koja nosi plakat: „Tražim oca, nestao na frontu 1945.“
Bilo je mnogo takvih ljudi.
„Ovo je praznik koji se slavi sa suzama u očima“, kao što i stoji u stihu najpoznatije pesme o ratu „Dan pobede“.
