On je u izjavi za Tanjug precizirao da je u prvom kvartalu ove godine izvoz mladog sira u Rusiju smanjen za 32 odsto, a fete za 74 odsto, a kao ključni razlog za to navodi veću konkurentnost proizvođača sira sa trećih tržišta koji su privukli ruske dobavljače.
Ljajić, međutim, podseća da je sir, uz vino koje je takođe zabeležilo pad od preko 50 odsto, među retkim proizvodima u grupi poljoprivredno-prehrambenih koji nisu uspeli da se izbore za bolji plasman na ruskom tržištu.
Naime, ova izvozna grupa ostvarila je, podseća on, rast od 20 odsto u prvom kvartalu.
Ministar navodi primer jabuka čiji je plasman porastao za 72 odsto, malina za 81 odsto, pasulja za 83 posto, izvoz stočne hrane zbog niske osnove porastao za više od osam puta, a svinjskog mesa za skoro 300 odsto.
Na drugoj strani, ukupan izvoz u Rusiju u prvom kvartalu je za 36 odsto manji od istog perioda lane jer je, kako tvrdi, zabeležen značajan pad u izvozu industrijskih proizvoda.
On izlaže da je za 63 odsto smanjen izvoz frižidera i zamrzivača, tepiha za 72 odsto, guma za 52 odsto, a pokrivača za podove 60 odsto.
Ključni razlozi za manji izvoz u Rusiju, objašnjava, jesu pad vrednosti rublje, koja je posledično dovela do pada tražnje na ruskom tržištu, ali ističe da razloge treba tražiti i u većoj konkurentnosti proizvođača sa trećih tržišta koji su privukli ruske dobavljače.
„Imate treća tržišta na koja ruski dobavljači moraju da se oslone zbog njihove konkurentnosti, a to su tržišta Južne Amerike, Kine, Turske, kojima mi ne možemo da budemo konkurentni i otuda pad našeg izvoza kada govorimo o različitim vrstama sira“, objašnjava ministar trgovine.
