„Ne samo zbog naših zajedničkih slovenskih korena, vere koju delimo, porekla jezika i kulture, već i zbog bratstva iskovanog zajedničkim ranama i žrtvama, čiji je simbol upravo borba za oslobođenje Beograda. Jedan do drugog ginuli su crvenoarmejci i partizani, kao što to braća čine kad brane rodni prag. Borili su se Sovjeti za Beograd kao da se bore za Moskvu, za svoju domovinu. A bitka za Beograd imala je više dimenzija. Strateški, trebalo je upravo ovom bitkom preseći svaku vezu i sprečiti povlačenje Hitlerove armade sa juga, odseći ih i tako olakšati oslobađanje Evrope. Zatim, oslobođenje glavnog grada jedne države simbolično znači i pobedu te države“, rekao je predsednik Nikolić otvarajući izložbu fotografija „Oslobađanje Beograda: 70 godina posle“ u moskovskom Domu „Solženjicin“.
Pozdravni govor predsednika Nikolića podsetio je na velike žrtve koje su jugoslovenski i sovjetski vojnici zajedno podneli za slobodu u kojoj danas živimo. Nikolić je istakao da je veza Rusije i Srbije i danas jednako čvrsta i odoleva brojnim svakodnevnim iskušenjima.
„Prisustvo značajnih ličnosti na ovoj izložbi je znak ne samo važnosti ove izložbe, koja je po obimu skromna, nego i značaja trenutka kada je ova izložba došla da gostuje u Moskvu“, kaže direktor Istorijskog arhiva Beograda Dragan Gačić, dodajući da su predstavnici Doma bili gosti Arhiva Beograda u oktobru prošle godine i da su imali prilike da vide ovu izložbu. Tada je i dogovorena današnja manifestacija.
Čuveni ruski reditelj Nikita Mihalkov je za Sputnjik Srbija rekao:
„Po meni, ja sam već pola Srbin. Imao sam čast da dobijem zvanje počasnog građanina Beograda, što je dirljivo i vrlo značajno. Veoma mi je drago što se danas ovde otvara izložba ’Oslobođenje Beograda‘ i što otvaranju prisustvuje predsednik Srbije. To nije prosto izložba, tu je zapečaćen svaki trenutak tog strašnog rata, to treba pamtiti“.
Mihalkov je istakao da je veoma važno što je izložba otvorena baš uoči 9. maja:
„Dan pobede je veliki praznik, a danas je postao još značajniji, zato što mnogi žele da revidiraju istoriju. Zato smo jednostavno dužni da prenosimo mladima genetsko sećanje, kako bi reči ’samo da ne bude rata‘ bile realna želja, a ne prazan odjek. Mislim da narod nema pravo da smatra da je ratovao, ako nije ratovao na svojoj teritoriji sa strancima. Kada dolaze sanduci sa nesrećnim telima iz Iraka, Libije, to je nevolja jedne porodice, ali ne nacije. A kada čovek ratuje na svojoj teritoriji, ratuje sve — uključujući jezera, šume, drveće, ptice… Mi moramo to da pamtimo“.
Izložbi su prisustvali i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik kompanije Ruske železnice Vladimir Jakunjin i udovica nobelovca Aleksandra Solženjicina Natalija.
