Ubedljiva pobeda konzervativaca na izborima u Velikoj Britaniji otvara put referendumu za ostanak zemlje u Evropskoj uniji.
Britanski premijer Dejvid Kameron je najavio da će nastaviti sa planiranjem referenduma o članstvu svoje zemlje i tako ispuniti obećanje torijevaca iz 2013. godine. Do ovog izjašnjavanja bi trebalo da dođe do kraja 2017. godine.
Ostati ili otići iz Evropske unije je postala jedna od ključnih dilema na britanskoj političkoj sceni. Britanci su među najglasnijim evroskepticima — 2012. godine je čak 56 odsto bilo za izlazak iz Evropske unije. Njihovi predstavnici u Evropskom parlamentu neretko prete da će iza sebe zalupiti vrata.
Novija istraživanja javnog mnjenja govore da su mišljenja ipak podeljenja. Oni koji su za ostanak u Evropskoj uniji u prvi plan ističu ekonomsku korist. Ideje o zajedničkoj evropskoj porodici, jednakosti i bratstvu, u Britaniji nemaju mnogo pristalica. Ono što ih zanima je koliko od svog članstva u Evropskoj uniji mogu da zarade. Tako nekako je razloge da priželjkuju članstvo Srbima predstavio i Majkl Davenport, šef delegacije Evropske unije u Srbiji.
„Ovde praktično sve investicije dolaze iz EU, kao i investicije iz trećih zemalja. To je ozbiljan razlog (za podršku Evropskoj uniji). Isti argumenti se iznose i u Velikoj Britaniji nakon izbora, budući da je sve veća verovatnoća da će biti organizovan referendum o evropskom pitanju“, rekao je bivši britanski ambasador na konferenciji naslovljenoj „Evropska unija na prekretnici? Posledice za Srbiju“, koju je u petak organizovao Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji.
Zato ne čudi što se najveći protivnici za ostanak Britanije u Evropskoj uniji nalaze u centru globalne finansijske moći, u londonskom Sitiju. Britanski poslovni establišment je navijao za to da Kameron ostane na vlasti i nastavi politiku stezanja kaiša i rezanja budžeta za socijalnu politiku, od koje najviše stradaju najsiromašniji i srednji sloj.
Ekonomisti iz Sitija su kao najbolju mogućnost videli da konzervativci ne dobiju većinu, već da formiraju koalicionu vladu koja ne bi bila u stanju da izglasa zakon o referendumu.
Kameron je, međutim, na putu da formira vladu bez saveznika iz koalicije. Njemu, ipak, nije cilj da se zameri najmoćnijim kapitalistima u zemlji, već da novu, osnaženu poziciju iskoristi da zatraži od Brisela nove uslove.
Ovi uslovi još nisu jasno formulisani, ali se pre svega odnose na zakone o imigrantima. Britanci su za slobodan protok kapitala, ali ne i ljudi. Šanse da promene pravila iz povelje Evropske unije su male, ali je britanski premijer u dobroj poziciji da izvuče ustupke od Brisela.
Francuzi su, preko ministra finansija Mišela Sapena, već poručili da nova britanska vlada ne računa na nove uslove članstva u Uniji. Francuski predsednik Fransoa Oland je u mirnijem tonu pozvao Kamerona na razgovor o Evropskoj uniji. Evropski lideri će morati da se suoče sa tim da je referendum u Velikoj Britaniji sada gotovo izvestan.
Kameronu u prilog ide sadašnja kriza između EU i Grčke. Ako Grčka napusti evrozonu, to bi uzdrmalo evropsku konstrukciju, a izlazak druge po redu najveće evropske ekonomske sile bi doveo u pitanje opstanak same Unije.
