„Svet i Evropa se još od 2008. godine bore sa posledicama globalne finansijske krize, koja se u Evropskoj uniji i Evrozoni manifestovala pre svega kroz veoma ozbiljnu ’krizu‘ javnog duga“, izjavila je Jadranka Joksimović, ministarka za evrointegracije.
Ona se osvrnula i na činjenicu da se politika proširenja EU danas značajno razlikuje u odnosu na nekada.
„Kriterijumi su drugačiji, složeniji je pravni i ekonomski sistem EU kom Srbija pristupa i fokusiranje na aspekte novog pristupa pregovorima koje akcenat stavlja na poglavlja 23 i 24, a u slučaju Srbije i na poglavlje 35“, izjavila je ona, osvrnuvši se na posetu komesara za proširenje Johanesa Hana Srbiji, koji je sa srpskim zvaničnicima razgovarao o napretku u poglavljima 23 i 24 i pripremi Akcionih planova za otvaranje ovih poglavlja.
„U ovoj fazi pojedina ministarstva pripremaju pregovaračke pozicije i čekamo ocenu država članica o sprovođenju Briselskog sporazuma“, izjavila je ona.
Ambasador Davenport opisao je dešavanja u EU i brigu koju građani EU imaju za stabilnost kontinenta kao i za pitanje migracije, pored posebnih tema vladavine prava, slobode medija i ekonomskih reformi u Srbiji.
„Uloga Srbije je značajna. Mi smo napravili istraživanja koja ćemo objaviti u ponedeljak, a po kojima se jasno vidi da su građani Srbije, pogotovu mlađi, mnogo više nego pre, opredeljeni za evropski put Srbije“, rekao je on na tribini „Evropska unija na prekretnici? Posledice za Srbiju“ održanoj pod pokroviteljstvom Delegacije Evropske unije u Beogradu a u organizaciji Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) povodom Dana Evrope.
Na skupu su, između ostalog, razmotrene i teme kako da se u tranziciji i krizi kroz koju prolazi i sama Evropska unija, proces pristupanja Srbije EU ne shvati kao teret, već kao doprinos za Evropsku uniju, od kog će koristi imati i Srbija i postojeće države-članice.
Uvodna izlaganja imali su Jadranka Joksimović, ministarka u Vladi Republike Srbije i Majkl Davenport, šef Delegacije EU u Srbiji.
O političkim i socijalnim izazovima govorili su dr Ivo Visković, dr Žarko Puhovski, dok su o ekonomskim posledicama na Srbiju razgovarali dr Andrej Horvat i dr Mihailo Crnobrnja.
