O tome ko je bio Arčibald Rajs, kako je video Srbe i šta im je poručio u tom svojevrsnom političkom testamentu razgovaramo sa Tadićem.
„Čujte Srbi!" je Rajsov politički testament. Kako je bilo raditi na jednom takvom spisu?
— „Čujte Srbi!“ je jedna vrsta izveštaja koji nema nikakvih mogućnosti za scensko prikazivanje. Ovo je treća verzija predstave koju radim. Kada sam se bavio prvom verzijom, na pitanje jednog saradnika kako mislim da igram Rajsa, rekao sam da nemam pojma. Morao sam da nađem osobine za koje sam mislio da su primerene njemu. U svim scenskim verzijama bavio sam se pre svega ličnošću Arčibalda Rajsa, a tek onda njegovim sećanjima na rat i političkim porukama koje je imao da prenese. „Čujte Srbi!“ predstavlja jednu vrstu rodoljubive opomene srpskom narodu.
Možemo li da povučemo nekakvu paralelu sa današnjim vremenom?
— Za razliku od dela „Šta sam video i proživeo u velikim danima“, koje je objavio 1928. godine, Rajs je u oporuci zaveštao da se „Čujte Srbi!“ objavi posle njegove smrti. On nije znao da će biti objavljena tek 1994. godine, skoro sedamdeset godina pošto je umro. „Čujte Srbi!“ predstavlja nezaobilazno i opšte mesto bolesti srpskog društva u poslednjih sto godina. Odmah posle Velikog rata, ta bolest je počela da se širi. Na drugi način se širila posle Drugog svetskog rata, na treći posle uvođenja demokratije i višestranačja. Posle 2000. godine ponovo se proširila i zahvatila je sve oblasti društva. Ni za društvo danas ne možemo da kažemo da je postavljeno na zdravim temeljima. Od visoke politike do jedno osam hiljada rupa kojih ima na beogradskim ulicama, od poljoprivrede do proizvodnje, kulture, nauke, zdravstva ili bilo koje oblasti nisu postavljene na zdrave osnove. To, naravno, nije ni policija kojoj se Rajs posvetio i od koje je želeo da stvori najmoderniju policiju na svetu.
Ko je bio Arčibald Rajs?
— Arčibald Rajs je bio najveći policajac svog vremena; profesor na više univerziteta, od Brazila do Rusije. Začetnik je onoga što se zvalo tehnička policija, odnosno današnja kriminalistika. Njegovo najznačajnije delo iz te oblasti je studija o ulozi fotografije pri uviđaju na mestu zločina. Začetnik je forenzike i mnogih drugih metoda koje koristi savremena kriminalistika; razdvojio uloge tehničkog i istražnog policajca. Kao tako slavan policajac došao je u Srbiju 1914. godine na poziv srpske vlade da izvrši nezavisnu istragu o zločinima austrougarske vojske u Mačvi i Podrinju. Rajs je bio rezervisan prema svakoj vrsti propagande. Ima jedna njegova rečenica: „U početku nisam verovao u lektiru srpskih tužbi“. Onda se uverio da su zločini stravičniji nego što je očekivao.
Po čemu je značajan za Srbiju i srpski narod?
— On je sačinio prvi, kako ga je nazvao, „Bilans rada Austronemaca u Mačvi i Podrinju“, izveo prve istrage zarobljenih austrougarskih i nemačkih vojnika u Kragujevcu, Nišu i Valjevu; na osnovu svog izveštaja od 25. septembra 1914. godine, sačinio je izveštaj koji je javno predstavio u Parizu početkom 1915. godine. Taj izveštaj, kako je Rajs zapisao, „ostavio je bez daha“ sve učesnike na konferenciji. Drugo, njegov značaj je što je obećao prijateljima, a kasnije saborcima iz Moravske i Drinske divizije, da će se, posle konferencije, vratiti u Srbiju. Oni mu nisu verovali. Međutim, oduševljen uspesima srpske vojske i moralom i karakterom srpskih oficira i vojnika, za koje se odmah vezao, obećanje je ispunio. Vratio se u Srbiju 1915, sa srpskom vojskom prešao Albaniju, otišao na Krf, bio dve godine na prvoj liniji fronta… On nije bio vojnik, ali je bio na prvoj liniji fronta u velikim bitkama na Gorničevu i Kajmakčalanu i u bici za oslobođenje Bitolja. On je bio među prvom petoricom vojnika koji su ušli u oslobođeni Beograd 1918. godine.
Šta Rajs vidi među Srbima kada dolazi na Krf? Kako svedoči o odnosima među Srbima na Krfu?
— Tu je prvi put video ono što je nazvao „političke svađe i pljačku naroda“. Imao je prilike da se upozna sa prevrtljivim političarima koji ne dele sudbinu naroda, već se ponašaju prema svojim interesima. Kaže na jednom mestu da je imao naivna očekivanja da će se ti političari i kradljivci posle Velikog rata naći pred sudom. Ali oni su se našli u vladi, u skupštini i na berzi. S druge strane, imao je prilike da vidi veliko herojstvo srpskih vojnika, pogotovo junaštvo srpskih seljaka koji su izneli rat na svojim leđima. Uverio se kako su oni od otadžbine za koju su ginuli, bili, kako kaže, ismejani i oterani u penziju, ostavljeni bez ikakvih mogućnosti za život i često bili prinuđeni da prose po ulicama; pogotovo najveći heroji, ranjenici i invalidi. Imao je prilike da vidi dve strane — jednu koju zove narodom, i drugu, manju, politički i trgovački vrh i inteligenciju koje naziva korupcionašima, mutivodama, profiterima i zelenašima.
Koje osobine su krasile Arčibalda Rajsa i zbog čega je ostao u Srbiji?
— Krasile su ga osobine koje je i sam cenio kod srpskog čoveka — skromnost, rodoljublje, on je postao veliki srpski rodoljub, milosrđe, hrabrost, ponos, bistrina, moralnost… On je te osobine prepoznao kod Srba, a one su krasile i njega samog. Jedan od razloga njegovog ostanka u Srbiji posle rata bio je taj što je hteo da pomogne stvaranje moderne policije. Mogao je da se vrati u Lozanu i da se mirno bavi naukom. Imao je i lične i profesionalne motive. Vezao se za određene ljude sa kojima je proveo rat; smatrao ih je saborcima i prijateljima koje ne može da ostavi. Sa druge strane, hteo je da postavi temelje moderne srpske policije i moderne srpske države. On je bio prvi načelnik tehničke policije u Kraljevini SHS. Tu dužnost obavljao je nekoliko godina, sve dok nije prešao granicu, dok nije izašao sa konkretnim imenima počinilaca krivičnih dela. Tada je Pašić, kako Rajs kaže, mirno uzeo penkalo i precrtao ga. Istina nije bila potrebna, između ostalog, on je u bavljenju policijskim i stručnim pozivom insistirao pre svega na istini. Poslednjih nekoliko godina života proveo je van dužnosti, uz počasti i poštovanje, ali u jednoj vrsti osamljenosti u svojoj kući Dobro polje na Topčideru, gde je primao posete prijatelja iz rata, ali nije imao udela u javnom životu.
Šta želite da poručite ovom predstavom?
— Pre svega, hoću da proučim da je ta bolest hronična, da ono što predstavlja misao i poruku Arčibalda Rajsa važi i danas, i da, na određeni način, neke od njegovih poruka, da se duh naroda mora probuditi, ostane na kraju. Sledeće bi bila čuvena misao — čuvajte se sebe! Vi ste sami sebi najveći neprijatelji, ne treba vam niko drugi da vam bude neprijatelj. On, naravno tu izdvaja veći deo naroda koji samo želi da mirno živi, da može da radi i da zarađuje za život. S druge strane, Rajs ne kritikuje samo vlast, već i opoziciju. Ima odijum prema strankama i ljudima koji su stvorili sistem jedinstven u svetu, sistem lažova, lopova i zabušanata. Takođe je zamerao i onom delu inteligencije koji se nadao da će dobiti neki deo kolača. Bio je apsolutni protivnik inteligencije koja je bila potkupljiva, kao što je i danas. Okretala se čas na jednu, čas na drugu stranu — pominje one koji imaju više partijskih knjižica u džepićima svojih sakoa. Pominje sve ono što se događalo u jednopartijskom i višepartijskom periodu savremene srpske istorije, čak i nedavne prošlosti, a i današnje stvarnosti.