Sputnjik je istraživao koliko su mladi u Srbiji uopšte zainteresovani za politiku i gde je nestao politički aktivizam karakterističan za srednjoškolce i studente 90-ih godina prošlog veka.
Karakteristika gotovo svakog društva, pa i najrazvijenijih demokratija, jeste da mladi ljudi o politici manje znaju, manje su zainteresovani i politički aktivni u odnosu na starije generacije, kaže za Sputnjik socijalni psiholog, dr Zoran Pavlović sa Filozofskog fakulteta.
„Kada govorimo o mladima uzrasta od 18 do 30 godina, treba imati u vidu da je to životni period koji je veoma turbulentan u ličnom, individualnom smislu. To su godine kada se upisuje fakultet ili se završava školovanje, stvaraju se neke trajnije partnerske veze, donose se neke krupne životne odluke“, objašnjava Pavlović.
Naš sagovornik smatra da, kada je o politici reč, mlade dodatno pasiviziraju i sistemski razlozi, i to oni koji predstavljaju suštinsku razliku između razvijenih zemalja sa jedne i država Centralne i Istočne Evrope sa druge strane.
Međutim, ono što mlade generacije u Srbiji posebno razlikuje od vršnjaka u zemljama regiona i Evrope je izrazito negativan stav i antipatija prema svetu politike koji, prema istraživanjima, vide kao prljav posao, a ne kao način za rešavanje društvenih problema, objašnjava Pavlović.
On ističe da ta činjenica naše političke lidere treba ozbiljno da zabrine.
Da mladi u Srbiji ne veruju domaćim partijama i političarima potvrđuje i anketa Sputnjika među studentima Univerziteta u Beogradu.
Oni koji sutra treba da budu stubovi srpskog društva kažu da su razočarani političkom situacijom koja je godinama nepromenjena, ne vide perspektivu za mladog čoveka, misle da se njihov glas ne čuje, a rešenje, sve češće, vide u odlasku iz zemlje.
„Stranke nemaju jasnu ideologiju, sve je lična korist koju ljudi žele da steknu tako što će se učlaniti u stranku i tako dobiti posao, pa makar on bio i na bazenu“, kažu studenti.
Oni rešenje vide u tome da rade na sebi, da uče, stiču znanja i veštine, a da se politikom bave jednako malo kao što se, kako navode, i ona bavi njima.
Tokom 90-ih godina prošlog veka, srednjoškolce i studente u Srbiji bilo je relativno lako mobilisati da izađu na ulice i dignu glas. Borili su se za prava studenata, protiv krađe izbora, za medijske slobode…
Oni koji su ih tada predvodili danas su poznati političari, neki su angažovani u međunarodnim i nevladinim organizacijama, a ima i onih koji su napustili Srbiju i nastavili karijere u zemljama EU.
Međutim, nepartijske organizacije, inicijative ili akcije koje bi mlade ljude danas mobilisale i eventualno iznedrile neke nove lidere, malobrojne su i sporadične.
Ipak, nakon višegodišnje apatije, mladi se ponovo bude, smatra Maša Milutinović iz „Inicijative mladih za ljudska prava“. Ona za Sputnjik kaže da neke nedavne akcije pokazuju da ipak ima onih koji su spremni da se samoinicijativno organizuju i angažuju.
„Ali, čini mi se da država mladima stalno šalje poruku — bez obzira šta vi uradite, mi ćemo opet na svoju ruku. Nevažno je šta vi kažete“, kaže Milutinovićeva i dodaje da to utiče da oni koji požele da dignu glas postanu tiši.
Takođe, dodaje sagovornica Sputnjika, mlade generacije trenutno nemaju puno poverenja ni u opoziciju i ne očekuju da će oni moći nešto značajno da urade.
Svako od nas, pa i mladi ljudi snose deo odgovornosti da se stvari u društvu promene, kaže socijalni psiholog Zoran Pavlović.
„Međutim, sa pasivnim stavom, bez lične i kolektivne akcije kojom bi skrenuli pažnju i pokušali da menjate ono što vam se ne dopada, nemate pravo da se žalite“, zaljučuje Pavlović.
