Većina Nemaca, naime, smatra da je zbog te afere ugled Merkelove u opasnosti, a 18 odsto njih ne veruje u to, pokazala je današnja anketa Instituta za istraživanje javnog mnjenja INSA, sprovedena za potrebe nemačkog tablioda Bild.
Ako treba, kancelarka će da progovori
Čak i među simpatizerima demohrišćanskog bloka, na čijem čelu je Merkelova, 54 odsto njih veruje da je ugled Merkelove u opasnosti, dok je među tradicionalnim biračima Socijaldemokratske partije (SPD), njenim aktuelnim koalicionim partnerima, čak 77 odsto takvog uverenja.
Sama Merkelova je u intervjuu za radio „Bremen“ izjavila da će ona dati izjavu pred jednom parlamentarnom komisijom „ukoliko se to bude tražilo“, prenose nemački mediji, ukazujući da ta afera ozbiljno opterećuje vladu u Berlinu.
Iz vlade u Berlinu se čuju različiti tonovi o toj aferi, naročito posle veoma oštrog stava šefa SPD i vicekancelara Zigmara Gabrijela prema Merkelovoj, preneo je Tanjug.
Sam Gabrijel, za koga se špekuliše da bi mogao biti kancelarski kandidat svoje SPD i „izaći na megdan“ Merkelovoj na sledećim saveznim izborima je, kako ocenjuju mediji, neuobičajeno oštro napao kancelarku i rekao da je BND — špijunski skandal, idealan da izazove teške potrese.
Portparol poslaničkog kluba demohrišćana, zadužen za unutrašnju poslitiku, Štefan Majer upozorio je, opet, Gabrijela da bi se morao uzdržano odnositi prema toj aferi i naglasio da je činjenica da je u vreme kancelata Gerharda Šredera (SPD) i njegovog tadašnjeg šefa Kancelarske službe, aktuelnog šefa diplomatije Franka-Valtera Štajnmajera (SPD) došlo do tesne saradnje BND i američke obaveštajne agencije NSA.
„To bi obojica (Šreder i Štajnmajer) pod zakletvnom mogli da razjasne“, rekao je Majer.
Vlada da reaguje hitno
I dok se iz redova demohrišćana poziva na „hladnu glavu“ i uzdržanost, dotle se iz redova SPD zahteva da vlada hitno pruži doprinos za više objašnjenja i da preda parlamentarnoj komisiji za rad NSA listu sa traženim kriterijumima, odnosno, objektima za špijuniranje NSA.
Političari SPD i iz opozicije zahtevaju sada da se „karte polože na sto“ i sveobuhvatno objasni uloga Kancelarske službe.
Posebno pod pritiskom je Tomas de Mezijer, aktuelni ministar unutrašnjih poslova i bivši šef Kancelarske službe, a time i odgovorna ličnost za koordinaciju i kontrolu rada obaveštajnih službi koji je odbacio kao neosnovane kritike i optužbe na njegov račun u vezi sa špijunskom aferom.
De Mezijer je, kako prenose mediji, kao podmetanje označio kritike u vezi sa saznanjima da je Kancelarska služba još 2008. godine (kada je on bio šef te službe) saznala da je američka obaveštajna služba NSA uz pomoć i preko BND špijuniraala evropske firme i ličnosti.
On je tim povodom rekao da se u vezi sa informacijom BND upućenoj 2008. godine njemu, kao tadašnjem šefu Kancelarske službe, nije radilo o konkretnim opterećujućim indicijama za zloupotrebu saradnje BND i NSA, već više o tome da se ne produbljuje određena saradnja, kako bi se zloupotreba izbegla.
