Politikolog podseća da u junu ističe važenje antiruskih sankcija, ako članovi evropskog parlamenta ne donesu jednoglasnu odluku o njihovom produženju. On navodi da se jedan broj zemalja već izjasnio protiv takve odluke. Posebno negativan stav prema ekonomskom pritisku na Rusiju već su izrazile Češka i Grčka.
„Državni sekretar SAD Džon Keri je svestan da raste protivljenje politici sankcija. Koristeći tri osnovna instrumenta američke spoljne politike — lobizam, pretnje i pritisak — Vašington je već upozorio evropske štićenike koliko će ih koštati odbijanje da produže sankcije protiv Moskve. U junu ćemo videti da li će SAD uspeti da uguše neslaganje uz pomoć zaplašivanja“, piše Pol Kreg Roberts.
U Evropi treba da shvate, smatra politikolog, da li će zaista „cena za neposlušnost“ političkoj agendi Vašingtona biti osetna. Prema mišljenju Pola Krega Robertsa, konfrontacija sa Rusijom u svim aspektima nije u interesu zemalja EU, jer konfrontacija, dostigavši kulminaciju može „razrušiti samu Evropu“.
Razmer konflikta sa Rusijom, na koju Vašington podstiče Evropu, može jako da oslabi pritisak SAD na evropske države. Naduvavanjem „ruske pretnje“, Amerika pokušava da zadrži Evropu pod svoje „okrilje“. Međutim, Vašington je toliko javno orkestrirao ovu pretnju, da su u samoj Evropi već počeli da shvataju da će politika SAD dovesti Stari svet do direktne konfrontacije sa Rusijom“. Prema mišljenju američkog politikologa, u Evropi treba napokon da reše ko predstavlja za međunarodnu zajednicu veću opasnost — Vašington ili Moskva.
On navodi da po tvrđenjima SAD o „pretnji“, kao i ranije, nisu navedene činjenice: nema nikakvih dokaza vojnog prisustva Rusije u Ukrajini, niti dokaza za pokušaje Moskve da preti zemljama istočne Evrope.
