Češki režiser Vaclav Dvoržak, veliki protivnik Evropske unije, u našoj zemlji postao je poznat posle snimanja filma „Oteto Kosovo“ u kome objašnjava kako je došlo do bombardovanja Srbije i proglašenja nezavisnosti u južnoj srpskoj pokrajini.
Osvedočeni ste prijatelj Srba i Srbije, film o Kosovu i Metohiji proslavio vas je u našoj zemlji, ali i svetu. Koliko ste danas u kontaktu sa tim ljudima i prostorom i šta mislite o zvaničnoj politici Srbije prema Kosovu?
— Nerado se izjašnjavm u vezi sa unutrašnjom politikom Srbije, ali želim da kažem da ovakva situacija nije dobra. Ovo je situacija koja je za narod najgora. Srbija bi svakako trebalo da se pobrine o srpskom stanovništvu na teritoriji Kosova. Ljudi žive u getu, situacija je jako teška. Znam to jer sam u stalnom kontaktu sa ljudima sa Kosova sa kojima sam sarađivao na filmu. Čujem se preko društvenih mreža, Fejsbuka i Skajpa, sa ljudima iz Velike Hoče, Peći, Belog polja, Osojana… Organizujem i autobuse za odlazak na Kosovo, za novinare… Želim da se ta priča širi. Moj posao je da pokažem Česima i svetu pravu istinu o onome što se dešava i kako ljudi žive. Želim da istina ugleda svetlo dana i da ne zaboravimo šta se dogodilo na tom prostoru.
Politički analitičari kažu da Srbija uspešno balansira na relaciji Brisel — Moskva? Ankete pokazuju da je narod protiv ulaska u NATO, Konferencija na tu temu je i razlog vašeg dolaska u Beograd. Na kom kursu Srbija treba da bude?
— Stanje u Evropskoj uniji najbolje se vidi na ukrajinskoj krizi. Tamo nema demokratije, to je fašistički, lažni projekat. EU širi politiku koja ne može da odgovara Srbiji. Ne znam da li bih mogao da preporučim Srbiji da se pridruži projektu EU, da krene tim putem, znam to iz iskustva Češke. U samoj Evropi sve više jača mišljenje da Unija nije dobra za život, to je mišljenje mase, ona nije pravi izbor.
Da li je spoljna politika predsednika vaše zemlje, Miloša Zemana kontroverzna? On je prvo izjavio da ide na Paradu pobede 9. Maja u Moskvu, da se zahvali Rusima što u Češkoje ne mora da govori nemački i pozdravlja sa „Hajl Hitler", a kasnije je otkazao prisustvovanje paradi.
— Naš narod je podeljen, imamo dve struje. Jedna je pod uticajem medija, a mediji su na strani Amerike i EU. Predsednik Zeman nije na toj strani, on staje uz narod. Mi smo zemlja koja je bila pod okupacijom sovjeta, sada antiruska propaganda igra na: „što je rusko to je i sovjetsko“. Naš narod se sa tim ne slaže. Naš predsednik je protiv toga, kao i većina ljudi. Narod shvata da su sovjeti zaštitili Čehe od genocida. Posle Jevreja, bili smo sledeći na redu. Dolazak Rusa nije bio idealno rešenje, ali je daleko bolje od onoga što bi dobili sa Hitlerom. Predsednik je napravio jednu vrstu kompromisa — putuje u Moskvu, položiće vence i odati poštovanje Rusiji za sve što je uradila za Češku Republiku i narod.
Na kojem projektu trenutno radite?
— Započeo sam projekat „Istina o Srebrenici“. Srebrenica je velika laž. To je jedna velika izrežirana politička manipulacija, kao Haški tribunal. Radi se o nekoj vrsti teatra, predstave. Želim da predstavim stvari onakvima kakve jesu.
Da li već imate formiran stav, šta se tu zapravo dogodilo, da li ste već došli do svoje istine o Srebrenici?
— Pitanje je vrlo kompleksno. Tamo se dogodio tipičan građanski rat izazvan mešanjem spoljnih sila koje su napravile ceo taj haos. U Srebrenici je bilo žrtava, naravno, ali izrežirali su da ih je bilo u tom broju — sedam ili osam hiljada. General Mladić nije predvodio plaćene vojnike, paravojne formacije, nije mogao da bude odgovoran za sve žrtve tamo. Tamo se dogodio masakr, ali nije odgovornost generala Mladića, on ne može da snosi odgovornost za sve. Oni koji su sve organizovali unapred su odabrali krivca i žrtvu i držali se tog scenarija. Srbi su krivi, a žrtve su muslimani. Kada sam pre tri godine bio tamo i razgovarao sa čovekom zaduženim za čuvanje grobova, spomenika, pitao sam: „Koliko je zaista ljudi ovde sahranjeno, ljudi koji su ovde ubijeni“. Nisam dobio odgovor. Otišao sam. Došao ponovo. Tek kad sam treći put došao u Potočare dobio sam odgovor — da su to sve žrtve Srebrenice. Mislim da su tu doneli žrtve i sa drugih područja i predstavili da su ih Srbi ubili u jednom danu. Došao sam do saznanja da je bilo više od dve i po hiljade mrtvih vojnika, ljudi koji su ratovali. To nisu žene, deca, civili. Ekshumirani su i ljudi koji su preminuli deset godina pre rata, a ima i onih čija su tela vožena 200 kilometara da bi tu bila sahranjena. Na taj način su predstavili da ih je bilo toliko mnogo i da su to nenaoružani civili.
Dvoržak još ne zna kada će film o Srebrenici biti završen, ali veruje da će osvetliti još jedan događaj koji je pojačao lošu sliku o Srbima u svetu. Kaže da će međuvremenu nastaviti da se bavi humanitarnim radom u okviru udruženja građana „Prijatelji Srba na Kosovu i Metohiji“.
