Bitka za kulturno nasleđe Krima nastavljena je u Holandiji. Prošle godine u Holandskom muzeju otvorena je izložba „Krim: zlato i tajne Crnog mora“, čiju osnovu su činili predmeti iz nekoliko muzeja, između ostalog iz muzeja Tavride, koji se nalazi u glavnom gradu Krima, Simferopolju.
Iako je ubrzo zatim Krim ušao u sastav Rusije, muzej je odbio da vrati neprocenjive predmete poluostrvu. Oni su zadržani na zahtev ukrajinske strane.
U intervjuu za Sputnjik direktor Centralnog muzeja Tavride Andrej Maljgin objašnjava da su u pitanju zlatni i srebrni predmeti epohe kasne antike, kao i nekoliko bronzanih predmeta epohe Skita.
„Sudski postupak je još uvek u toku. Iako su krimski muzeji predali tužbu za povratak kolekcije, holandski sud ne prihvata činjenično stanje da Krim više nije terotorija Ukrajine. Kao strane u sporu istupaju četiri muzeja sa Krima, koji nisu označili svoju državnu pripadnost, i država Ukrajina. Muzeji grade svoju argumentaciju na ugovorima koji su bili potpisani sa Holandijom u kojima je napisano da eksponati treba da budu vraćeni njima. Ali u istim ugovorima postoji tačka u kojoj stoji da se eksponati smatraju vlasništvom Ukrajine. I Kijev koristi ovu pravnu koliziju“, objašnjava Maljgin.
Predmeti zadržani u Holandiji su osigurani na milion i po evra, a kolekcija koju čini više od 1000 predmeta jednaka je vrednosti eksponata državnog muzeja „Ermitaž“.
Za sada je teško reći kako će se završiti sudska rasprava, spor može da traje nekoliko godina, dok ne dođe do deeskalacije političkog konflikta. Može se prognozirati da će Holandija vratiti eksponate onom sa kim na kraju bude imala bolje odnose.
Upravo izložba „Krim: zlato i tajne Crnog mora“ postala je glavna epizoda bitke za kulturno nasleđe posle povratka poluostrva u sastav Rusije.
Arena sukoba interesa velikih civilizacija
Geografski položaj i prirodne karakteristike Krima oduvek su privlačile narode različitih kultura i tradicija, a kroz istoriju to poluostrvo često je bila arena gde su se sukobljavali interesi velikih civilizacija.
Bez obzira na migracije naroda i doseljavanje Huna, Jevreja, Hazara, Jermena i drugih, najveći uticaj na Krim u periodu od 5. do 15. veka imala je Vizantija. Pod njenim uticajem sva krimska plemena su prelazila u hrišćanstvo.
Veliki značaj na današnju etničku strukturu ostavio je upad mongolske Zlatne horde Džingis Kana u trinaestom veku. Mongoli su u svom sastavu imali Tatare — tursko pleme koje posle propasti Horde, ostaje da živi na Krimu i u 14. veku prima islam.
Posle pada Vizantije, Turci uspevaju da ovladaju delom Krima koji je obuhvatao strategijski najvažnije tačke i tvrđave. Pod uticajem Turske vrši se islamizacija lokalnog stanovništva.
Posle prvog rusko-turskog rata Krim 1783. godine postaje deo ruske imperije, na čijem je čelu bila Katarina Velika.
Naseljavanjem Rusa Tatari gube demografski rat, povlače se u centralnu Aziju i Tursku. Rusi postaju većinsko stanovništvo, a Tatari manjina.
Kada su 1942. Nemci umarširali u tadašnji Krim, oko 20.000 Tatara se stavilo u službu Vermahta i okrenulo protiv Rusa. Kasnije, za vreme vladavine Staljina, Tatari su deportovani u centralnu Aziju. Na Krim su se mogli vratiti i tek 1989. godine i danas predstavljaju nešto više od desetine stanovnika.
Za pripajanje Krima Ukrajini zaslužan je Staljinov naslednik Hruščov, političar ukrajinskog porekla. On je 1954. godine dekretom poklonio Krim Ukrajinskoj Republici, koja je tada bila deo SSSR-a.
U sastavu Ukrajine Krim ostaje do 2014. godine, kada se na referendumu 97 odsto stanovništva izjašnjava za otcepljenje poluostrva od Ukrajine. Posle proglašenja nezavisnosti, ruski predsednik Vladimir Putin sa novim krimskim rukvodstvom potpisuje sporazum o pripajanju Krima Rusiji.
Krim — mešavina epoha i kultura
Zahvaljujući bogatoj istoriji na Krimu danas postoji 14.500 prirodnih i kulturnih spomenika.
S obzirom da se na ovom podneblju odigralo raskršće epoha, na Krimu postoji pećina Čokurča, najstarije ljudsko stanište u Evropi, staro oko 50.000 godina, ističe u razgovoru za Sputnjik član društvenog saveta pri Ministarstvu letovališta i turizma Republike Krim Ljudmila Babij.
„Ponosni smo i na srednjovekovnu đenovsku tvrđavu Čembalo, kao i na Hanski dvorac izgrađen u tradicijama Osmanske kulture. Na Krimu živi više od 100 naroda i narodnosti, zato u starom delu Evpatorije, na primer, možete za sat vremena da obiđete hramove pet religija koji se nalaze u istoj ulici“, kaže Babajeva.
— Kad već govorimo o glavnim znamenitostima Krima, ne možemo da izostavimo jedan od „bisera“, Livadijski dvorac. Kroz taj dvorac takođe se oslikava krimska „mešavina“ epoha. U njemu su boravile tri generacije carske porodice Romanov, jer ovaj dvorac je bio jedna od njihovih rezidencija. Sa druge strane, unutar njegovih zidina održana je Konferencija na Jalti šefova vlada SSSRa i Velike Britanije, u februaru 1945. godine.
„Uskoro obeležavamo 70-godišnjicu Velike pobede, a na teritoriji malog Krima nalaze se dva grada-heroja: Sevastopolj i Kerč. Livadijski dvorac je predivan, ali postoji mnogo drugih manje poznatih objekata. U Kerču se nalaze adžimuškajski kamenolomi, gde se opkoljena svojetska vojska do poslednjeg dana suprotstavljala fašistima, kao i Muzej iskrcavanja desanta, čiji saradnici govore o događajima iz 1942. godine tako da se osećate kao da stojite na usijanoj zemlji. Livadijski dvorac nije sve“, ističe Babij.
